Vesti

Manji prinos šljive, veća cena

Foto:Agropress

Čačak – Prinosi šljive ove godine u nekim krajevima Srbije manji su i do 30 odsto. Zbog umanjenog roda povećana je cena najpopularnijeg voća.

Dostigla je i 40 dinara za kilogram, što je rekord u poslednjoj deceniji. Visoka cena i manjak šljive uticaće i na cenu nacionalnog pića, rakije.
Rade Lukić iz Donje Trepče na pola hektara gaji oko 250 stabala šljive. Zbog suše rod je nešto manji, ali je zato cena dobra.

Donja Trepča,šljive,foto:Agropress

Hladnjače su rane sorte otkupljivale za oko 30 dinara po kilogramu, međutim „stenlej“, čija se berba privodi kraju, plaćaju od 35 do 40 dinara. A sve što ne ode u otkup, završiće u kacama za pečenje rakije.
„U hladnjaču ćemo predati oko vagona, a oko 40 lampeka će biti za pečenje rakije“, rekao je Lukić.

Radosav Sekulić iz Viljuše kod Čačka, već priprema svoj lampek. Ovogodišnji rod otići će za proizvodnju rakije. Šljivu gaji na 60 ari, uglavnom za svoje potrebe.
„Ovogodišnji rod je podbacio najmanje 30 odsto, ali bez obzira na to svoju šljivu nikad ne predajem već je ostavljam za rakiju“, istakao je Sekulić.

Sa druge strane veliki registrovani proizvođači rakije kažu da je ova godina loša za prerađivače.
„Nema dovoljno šljive za rakiju. Ova godina je vrlo specifična, jer smo u proleće imali mrazeve koji su uzeli svoj danak, u pojedinim delovima grad je učinio svoje i na kraju suša je sve dokrajčila. Količine šljive, koje su trenutno na tržištu male, kvalitet je sporadičan“, rekao je proizvođač rakije Miloš Plazinić.
Zbog suše, ali i dobre cena šljive, nacionalnog pića – rakije biće manje, što će najverovatnije uticati na cenu, koja se trenutno kreće od 300 do 1.100 dinara.
„Sigurno će doći do blagog skoka cene rakije, s obzirom da je tržište onoliko koliko jeste i da traži određene količine. Ove godine neće biti uobičajnih količina rakije koje se proizvode“, istakao je Plazinić.
Šljiva je u Srbiji nesumnjivo vodeća voćna vrsta. Godišnja proizvodnja iznosi između 500.000 i 600.000 tona.
U čačanskom kraju pod voćem je 6.000 hektara, polovina od toga su šljivici.

 

Ostavite komentar

error: Content is protected !!