Vesti

Sve manje ribe u Zapadnoj Moravi

Foto: Savet Mesne zajednice Preljina
Foto: Savet Mesne zajednice Preljina

Čačak – U Zapadnoj Moravi sve je manje ribe a poslednje decenije ugrožen je opstanak autohtonih vrsta, rečne i potočne mrene, nosar,
brkice, linjaka i velikog vretenara i upravo zbog nekih od tih vrsta na prostoru cele Srbije na snazi je trajna zabrana izlova. Naravno, neki od razloga su i loš kvalitet vode jer je Morava često zagađena ali i poplave kojih je u poslednjih godina bilo nekoliko, i to velikih.
Ribolovci tvrde da pecanje na štap nikako ne može ugroziti opstanak nijedne riblje vrste, sa druge strane ihtiolozi kažu da nestanak nekih riba zaista remeti sklad u prirodi.
„Pre nekih 45 godina otac me je doveo prvi put na vodu i tada sam zavoleo ribolov. Ne samo zbog lepe prirode već što je mogla da se uhvati riba, tada je to bilo interesantno. U to vreme u svakoj sekundi moglo je da se vidi desetak riba u viru”, rekao je ribolovac Dušan Maksimović.

Foto:GZS

Ali ono što je Maksimović zavoleo kao dečak promenila se poslednjih deset godina, kraj Morave i nije tako bistro a ribe je sve manje.
„Svega je imalo u izobilju, sada ne možete da vidite ni jednu ribu a kamoli da je uhvatite”, kaže Dušan.
U najdužoj srpskoj reci živi 28 ribljih vrsta iz devet porodica, ali je u ovoj decenije nestalo nekoliko njih.
„Na Moravi definitvno više ne može da se upeca linjak. To je prelepa riba koje je pre bilo u izobilju. Krkuša je bila jedna od ugroženih vrsta, ustvari mrena. Ona se i zadnjih godina pojavila ponegde po brzacima u nekoj manjoj količini”, kaže Maksimović.
Osnovni uzrok zašto su domaće riblje vrste osuđene na nestanak je pogoršan kvalitet vode u Zapadnoj Morave, tokom 2016. i 2017. kretao se između treće i četvrte klase, a veliku štetu nanele su u poplave.
„One remete izgled ne samo obale nego i rečnog dna. Dolazi do pokrivanja mesta plodišta. Pojava i omasovljavanje štetnih vrsta riba koje se između ostalog hrane i ikrom plemenitijih vrsta kao što su cverglan ili ti američki somić, babuška koja je najbrojnija riba sada u svim vodotocima Srbije, kao i sunčanice. Vrste koje nisu odavde nego su došle kao rezultat neplanskog poribljavanja ili spontano šireći svoje oblasti podnose zagađenja, podnose promenjene uslove i potiskuju naše starosedelačke ribe, kako mi kažemo autohtone vrste”, rekao je dr Goran Marković ihtiolog, profesor biologije na Agronomskom fakultetu u Čačku.
Povećanje ekološke svesti, uvođenja sistema za prečišćavanje voda, poštovanje zakonske regulative i kažnjavanje zagađivača samo su neki od uslova koji su neophodni da se ribe ne osećaju kao na suvom. Ako se nešto hitno ne preduzme može se dogoditi ono od čega ihtiolozi najviše strahuju a to je da buduće generacije, neke vrste riba mogu videti samo na fotografijama.

 

Agropress

Ostavite komentar

error: Content is protected !!