Vesti

Još traje polemika o uvođenju GMO hrane u Srbiji

Foto: SD/ilustracija
Foto: SD/ilustracija

Trgovina bez ikakvih prepreka zahteva se od svih članica Svetske trgovinske organizacije. Da bi Srbija postala njen deo, mora da dozvoli promet genetski modifikovanih proizvoda na svojoj teritoriji. Prepreka na putu do članstva je zakon koji to ne dozvoljava. Iz resornog ministarstva najavljuju formiranje Saveta za bezbednost hrane koji će dati poslednju reč.

Višegodišnja polemika za i protiv genetski modifikovane hrane uskoro bi mogla da dobije epilog. Konačni sud daće stručnjaci iz oblasti ishrane, medicine, farmacije.

Ako želimo u STO moramo da ispunimo neke stvari, ali je pre svega važno šta misli struka, i šta misli država i narod o tome. Jako je važno da mi ovde ne pogrešimo jer samo jednom imamo pravo na odluku – kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

A odluka ne sme biti zeleno svetlo GMO hrani, smatraju pobornici organske proizvodnje. Upozoravaju da bi ekonomski gubici bili nemerljivi.

I za i protiv

Mi smo veliki izvoznik semena. U slučaju da dozvolimo GMO, pošto nemamo proizvodnju GMO semena, mi ćemo najednom postati uvoznici, što će reći da ćemo sva sredstva i podsticaje davati za seme – kaže Nada Mišković iz udruženja Serbia Organica.

Osim računice, na njihovoj strani je, kažu, još jedan argument – štetan uticaj genetski modifikovanih organizama na zdravlje ljudi. Na suprotnom stanovištu stoji drugi sagovornik RTS-a.

Genetski modifikovane biljke do sada su dokazane da nisu štetne i nisu otrovne, one se koriste više od 20 godina za ishranu stoke i ljudi koriste tu stoku u ishrani. Genetski modifikovani organizmi će se i u budućnosti koristiti. Jedan primer za korišćenje u velikoj, masovnoj upotrebi to je veštački insulin – kaže genetičar Gordana Šurlan Momirović.

Jasno obeležiti GMO proizvode

Protivnici su u jednom saglasni. Genetski modifikovani proizvodi trebalo bi da budu jasno obeleženi.

Ako je to zdravo, zašto ne piše na proizvodima gde je GMO, zašto su zabranili da se označi – pita Nada Mišković.

Ilegalni usevi GMO soje

U proizvodnji GMO hrane prednjači SAD. Slede Brazil, Argentina i Indija. U Evropi ova hrana ima mnogo protivnika. Čak 19 članica EU zabranilo je njen uzgoj, a dozvolilo promet. Srbija je restriktivnija – genetski modifikovani organizmi ne smeju niti da se gaje niti prodaju. To, međutim, ne sprečava nelegalni uzgoj.

Fitosanitarna inspekcija je prošle godine utvrdila da se na 10 hektara u Mačvi i Sremu sadi genetski modifikovana soja. Protiv vlasnika parcela podnete su prekršajne prijave.

RTS

Ostavite komentar

error: Content is protected !!