Vesti

Stajsko đubrivo – najstarija hrana za zemljište

Foto: zdravasrbija.com
Foto: zdravasrbija.com

Stajsko đubrivo već vekovima se koristi za ishranu zemljišta. Iako sa razvojem industrije mineralnih đubriva postoji tendencija smanjenja njegovog korišćenja, stajsko đubrivo je ipak nezamenjiv izvor hranljivih materija i mikroorganizama.

Međutim, o značaju stajskog đubriva za kulture i za zemljište nije potrebno mnogo pričati. Ono, pored toga što je izvor hranljivih materija, azota, fosfora i kalijuma, najvažnijih hranljivih materija neophodnih za razvoj bijlke, bogato je i mikroorganizmima i bakterijama, koje su za zemljište veoma poželjne.“

Inače, stajnjak se vrlo često nepravilno čuva u našim domaćinstvima. Njega bi trebalo čuvati na gomilama koje su veličine 1,5 do 2 metra u visinu. Ne treba praviti veće gomile, niti manje, kod kojih dolazi do izuzetno brzog procesa fermentacije, odnosno razgradnje stajnjaka.“

Inače, stajnjak bi trebalo da zgoreva najmanje 5 do 6 meseci, a u nekim slučajevima i 7 do 8, da bi se dobilo kvalitetno đubrivo, koje se posle rastura na njive.

Nije pogodno rasturati svež stajnjak. Nekada poljoprivrednici veoma koncentrovan stajnjak, kakav je recimo konjski ili ovčiji, koriste za tople leje. Onda on može da se koristi i doprinosi ranoj proizvodnji. U svim drugim slučajevima potrebno je unositi stajsko đubrivo onda kada je zgorelo, jer je korišćenje hranljivih materija tada mnogo mnogo bolje.

Primena stajnjaka

Kada je reč o količinama koje je potrebno razbacivati, važno je reći da nekada može i da se pretera. Recimo, 10 do 20 tona stajnjaka bilo bi vrlo preporučljivo svake treće do četvrte godine da se unese u zemljište.

Stajnjak ima produženo delovanje. On nije kao mineralna, veštačka đubriva, kod kojih se sva količina hranljivih materija iskoristi u toku jedne godine. Stajsko đubrivo deluje i po nekoliko godina, jer kalijum kao element kompletno je pristupan u prvoj godini. Azot svega 50%, a fosfor čak i niže.“

Ostavite komentar

error: Content is protected !!