Vesti

Berba maline heritidz maline u zapadnoj Srbiji

Ovog leta zbog suše, berba maline je završena znatno ranije. Ipak, u pojedinim malinjacima u okolini Požege, plodovi crvenog zlata uveliko se beru. Rade Pejić iz požeškog sela Zaselje, malinu gaji na površini od oko pet hektara. Većinu zasada čini sorta heritidž, koja u odnosu na vilamet kasnije stiže, a i manje je podložna virusima.

„Ova malina je veličine mikera, ima dovoljan procenat šećera i suve materije. Za razliku od polke, koja je isto jesenja malina, ali nema to što ima heritidž“, kaže Pejić.

Sorta maline Heritidz

Sezona berbe heritidža traje od maja do početka decembra, ne zamrzava se, već se sveža distribuira trgovinskim lancima. Za ovom vrstom maline potražnja je velika, a cena je daleko veća u odnosu na druge sorte.

„Isplati se gajiti ovu malinu i mislim da ćemo proširivati zasade. Planiramo da je sadimo u plastenicima kako bi produžili berbu i u decembru“, rekao je Pejić.

Berba maline tokom jeseni dobra je prilika da sezonski radnici dodatno zarade. Radnici dnevno naberu oko 1.200 kilograma.

Sorta maline Heritidz

„Isplati se, zaradimo negde oko 60.000 mesečno primanja, nekad i više u zavisnosti koliko se radi. Malo je nezgodno zbog vrućine i hladnoće, ali preživi se sve“, priča Mirjana Stanković iz Požege.

Sorta maline heritidž veoma je zastupljena na području Sevrne i Južene Amerike.

 

„Međutim, u poslednje vreme zbog nekih sve učestalih i različitih zahteva tržišta, čak i u Čileu i Americi udeo sorte u zasadima maline heritidž se smanjuje i sve više se zamenjuje sortama kao što su miker od jednorodnih, a od dvorodnih postoji čitava grupa sorata koje se mogu gajiti“, izjavio je Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak.

Procene su da se malina u Srbiji gaji na površini od oko 14.000 hektara. Najzastupljenija je sorta vilamet, a zatim miker i heritidž.

Ostavite komentar

error: Content is protected !!