Vesti

ATP IRRIGATION-ARRIGONI PROTIVGRADNE MREŽE ZA SRPSKE POLJOPRIVREDNIKE

Standardizovano medjuredno rastojanje pri sadnji plantaža u Srbiji ne postoji,pa je i samo postavljanje protivgradnih mreža zahtevno. Firma ATP Irrigation koja se osim distribucije istih, bavi i montiranjem, pronašla je način da reši problem poljoprivrednih proizvodjača. Srećko Zarić iz Knića odlučio se za italijansku Arrigoni protivgradnu mrežu i jedan je od retkih koji ju je postavio I pre samog zasnivanja zasada.

“Mi smo se odlučili za tu Arrigoni mrežu baš iz tog razloga što je dugotrajna,otporna na niske i visoke temperature,sami vidite kakav je rezultat nje, postoje te mnogo jeftinije, ali morali bi na dve tri godine da menjamo kopče, gume i mreže, zbog čega bi dva puta radili investiciju, bolje Arrigonijeva mreža jer garancija je 20 godina,stvarno smo prezadovoljni, inače je I spasila naš novi zasad. Mi sad trenutno imamo 73 ara, kupili smo njivu od 70 ari ,da proširimo još jedan, mislimo da se na duže staze bavimo,oko 20 tak godina,da se investicija isplati”,kaže Zarić za Agropress.
Da je investicija isplativa na samom početku zasnivanja zasada potvrdjuje Zarić koji će sa ATP Irrigationom nastaviti saradnju i u narednom periodu.

Arrigoni protivgradna mreža postavljena u Kniću, Foto: Agropress

“Planiram sistem za navodnjavanje da postavim i koristiću Arrigonijev program jer Mile Radisavljević, vlasnik firme iz Beograda koji saradjuje sa ovom italijanskom fabrikom ,nije samo distributer, već I savetodavac za voćare. Kada smo krenuli u ovu priču, mi, moja porodica I ja nismo ništa znali. Sve savete koje smo dobili, mi smo primenili, od analize zemljišta, do nabavke sertifikovanog sadnog materijala, primene hemijskih preparata i djubriva. Ti saveti zlata su vredni I zahvalni smo Miletu jer se ispostavilo da imamo najkvalitetniju mrežu koja je maline zaštitila od grada koji je letos uništio većinu voćara ovog kraja, ali i pljuskovi koji mogu izazvati oštećenja su nas zaobišli zahvaljujući mreži”, kaže Zarić. On dodaje da je za razliku od drugih mreža na tržištu, Arrigonijeva za deset odsto skuplja, ali je I kvalitetnija.

“Planiram da proširujem zasad pod malinom I opet ću na samom početku postaviti Arrigonijevu mrežu, konkurisao sam za subvencije resornog ministarstva koje se tiču nabavke protivgradne mreže tako da ću pokriti troškove sa povraćajem od 50 odsto od vrednosti investicije. Bitno mi je da sam zasade na najbolji mogući način osigurao sa Arrigoni mrežom koju ne moram da menjam na 5 godina, već može da traje koliko I sam zasad. Verujem da sam 100 odsto osigurao od grada, sunca, oluje, nevremena, ali i senčenjem i ventilacijom postićiću veći prinos,a i u narednoj parceli prvo ću da postavim mrežu, pa tek onda sadnice “,dodaje Zarić za Agropress.

Srećkov malinjak, kao i kod većine voćara u Srbiji nema standardno medjuredno rastojanje, pa je uradjeno parcijalno pokrivanje redova, jednostavno i praktično rešenje koje ne zahteva dodatne konstrukcije. Ipak, teško je obezbediti za svako medjuredno rastojanje mrežu odgovarajuće širine, ali je firma koja se bavi distribucijom I postavljanjem ,pronašla rešenje.

Arigoni protivgradna mreža postavljena u Kniću, Foto: Agropress

ATP Irrigation već trinaestu godinu prodaje sisteme za navodnjavanje, kap po kap, za voćarstvo I povrtarstvo, distrubuter je protivgradnih italijanskih mreža, uvozi I distribuira holandske frigo sadnice jagoda, stopostotno bezvirusne, sadnice borovnice, ali obezbedjuje I njhov siguran otkup, a već deceniju je u organizovanoj proizvodnji I otkupu kornišona u regionu Kruševca. Ovoga puta, u Kniću je predstavila protivgradnu zaštitu veoma lako prilagodljivu bilo kojem medjurednom rastojanju.

Arrigoni protivgradna mreža postavljena u Kniću, Foto: Agropress

“Kod nas nemamo standardnu proizvodnju kao sto je to na zapadu, da se koriste dva tri medjuredna rastojanja, kod nas svaki proizvodjač ima sopstveno medjuredno rastojanje i onda ne možete kako hoćete da pokrijete tu plantažu i da imate 100 vrsta mreža sa 100 različitih širina. Tragajući za rešenjem kako da pomognemo proizvodjačima ,došli smo do ideje koje smo sproveli u delo. Bilo koje medjuredno rastojanje kada je u pitanju malina i kupina, možemo rešiti sa dve do tri mreže koje pokrivaju središni deo iznad plantaže, a onda u sredini medjurednog rastojanja imamo jedan prazan prostor koji je tehnološki mnogo bitan. Ako sastavimo mreže s leve i desne strane, onda nam je veća vlažnost i s leve i s desne strane, vlažnost vazduha se povećava, automatski veći su problemi sa botritisom, više pesticida za zaštitu, a samim tim poskupljuje se proizvodnja,a isto je problem u vreme oprašivanja, odnosno u vreme cvetanja, jer pčele ne lete rado ispod protivgradne mreže kada je ona sastavljena i automatski se to odražava na slabiji prinos i poslednja stvar je što kada je mreža sastavljena i veća vlažnost ispod mreže, berači u vreme berbe teže beru, napornije im je i automatski učinak berača, odnosno cena radne snage po kilogramu ubranog proizvoda je veća. Ovim rešenjem, tzv.parcijalnim pokrivanjem ,mi imamo tri u jedan, tri benefita koja svakako i tehnički i tehnološki obezbedjuju mnogo uspešniju, stabilniju i pouzdaniju proizvodnju, manje investicionih troškova i sa boljim i povećanim učinkom na berbi, kaže Mile Radisavljević ,vlasnik ATP Irrigation za Agropress.

Arrigoni protivgradna mreža postavljena u Kniću, Foto: Agropress

Razlike na tržištu od najjeftinije do najskuplje protivgradne mreže u ceni su deset odsto, ali u kvalitetu I roku trajanja duple. To će najpre potvrditi upravo oni koji su kupovali jeftiniju, pa su nakon manje od 5 godina morali da je menjaju ,pa ih je novo instaliranje koštalo duplo skuplje.
“Razlike u vremenu trajanja su minimum duplo. Ako konkretno posmatramo plantažu maline koja u eksploataciji treba da traje oko 15 tak godina, ako vi stavite jeftiniju mrežu koja ima fabričku garanciju 5 godina, ona teško da će da dobaci 10. Vi će te morati dva puta da promenite za životni vek te plantaže, dva puta će te morati da instalirate mrežu, imate jednu dodatnu demontažu, onda tu 50 odsto plastičnih elemenata će morati da se promeni i to neće biti 10 posto jeftinije nego će biti više nego duplo skuplje. Ako u startu kupite pravu mrežu, vrhunskog kvaliteta sa odgovarajućom debljinom niti, sa odgovarajucom UV rezistentnošću, da to ne bude manje od 1000 kilolenglija, to je jedinica kojom se meri UV otpornost, vi onda jednom instalirate tu mrežu i ta mreža minimum u praksi služi 15 godina, od 15 do 20 godina, praktično iznosi životni vek plantaže, bilo da je malina, jabuka, ona kada se montira na novoj plantaži treba svakako odabrati najkvalitetnije rešenje,” dodaje Radisavljević.

Arrigoni protivgradna mreža postavljena u Kniću, Foto: Agropress

Ako vi montirate na nekoj plantaži jabuke protivgradnu mrežu koja je stara 10 godina, onda možete i jeftiniju mrežu, ali na novim plantažama svakako bez razmišljanja najbolje je rešenje nova, dobijate 50 odsto subvencije za registrovano poljoprivredno gazdinstvo, kada ostvarite taj povraćaj onda stvarno mislim da nema potrebe za velikim rizikom, jer vi nemate štetu samo te godine,od grada imate dve godine, plus troškovi zaštite i rezidbe,” kaže Mile Radisavljević za Agropress.
Atp Irrigation je nekoliko godina tragao za kvalitetnijim proizvodjačem protivgradnih mreža jer je prevashodno želeo da na tržištu bude prepoznatljiv po kvalitetu I da kada jednom ugradi sistem za navodnjavanje ili protivgradnu mrežu, proizvodjač bude miran,odnosno da mreža izdrži životni vek plantaže.

Arrigoni protivgradna mreža postavljena u Kniću, Foto: Agropress

“Opredelili smo se za italijansku firmu Arrigoni koja je osnovana 1936 godine, oni imaju 81 godinu tradicije i prepoznatljiv je na svim kontinentima. Sledeći razlog je taj što Arrigoni ima proizvodnju niti, kod nas u Srbiji imate proizvodjače mreža koji kupuju te niti, a Arrigoni ih sam proizvodi i prepoznatljiv je po kvalitetu, otpornosti I roku trajanja. To je izuzetno ozbiljna kompanija koja prvenstveno polaže na kvalitet,a cena je takva koja kroz rok trajanja opravdava, jer ona će svakako biti daleko isplativija kada služi preko 15 ,20 godina,nego mreža koja je u nabavci 10 posto jeftinija. Ono što njihove mreže izdvaja od ostalih jeste mreža sa okcima 2,7 puta 8,4 koja ima 48 grama po metru kvadrtnom, koja ima debljinu niti 0,32 mm. Ta mreža ne samo da štiti od grada, već od provale oblaka, krupnih kišnih kapi koje razbija na sitne da ne bi došlo do oštećenja u fazi cvetanja, a samim tim i umanjenju prinosa,” kaže vlasnik ATP Irrigation.

Kada je reč o sistemima navodnjavanja,iskustva sa terena su poražavajuća jer se oni još uvek ne koriste dovoljno. Po površini koja se navodnjava, na dnu smo lestvice, svega tri odsto obradive površine se navodnjava.

Foto: Agropress

“Bez navodnjavanja nije moguće ostvariti vrhunske rezultate, jer biljke kao i čovek moraju dobiti hranu i vodu u odredjeno vreme,u odredjenoj dozi. Proizvodjači na pamet uključuju sisteme, vreme navodnjavanja i dužinu same prihrane, ne poštuje se nauka, pa su i prinosi mali. Oni koji investiraju u protivgradne mreže i sisteme za navodnjavanje, bolje da idu na automatizaciju, a da smanje površinu zasada za jedan hektar, jer će im prinos biti znatno veći, a imaće jednu investiciju manje, ”dodaje Radisavljević.
Ako je neophodno isprojektovati sistem kap po kap ,ATP IRRIGATION savladava visinske razlike I udaljenosti od bunara do plantaže 2,5 kilometara gde je postignuto 2 litra vode u sekundi.“Proizvodjač voća u Duboni kod Mladenovca je imao plantažu koja je od dvorišta bila udaljena 2,5 kilometara i 180 m visinske razlike. Na plantaži smo za sistem kap o kap obezbedili svakog sekunda 2 l vode I na ovaj način obezbedili navodnjavanje 5,5 hektara. Kada se sabere vrednost investicije, u prvoj godini su troškovi isplaćeni, a pravi efekat postigao se u drugoj godini,” tvrdi Radisavljević.

Foto:ATP Irrigation

Kada je reč o borovnici, ATP Irrigation ima zaokruženi sistem, od provere mehaničke i hemijske analize zemljišta koja je neophodna da se uradi pre samog zasnivanja zasada. “U Srbiji vlada mišljenje da kiselo zemljište pogoduje uzgoju borovnice ,ali potencijalni proizvodjači moraju znati da pored kiselosti mora biti lako propusno.
Ako u vreme letnjeg pljuska, za dan do dva možete ući sa manjim traktorom, onda sadite ,ako ne, nemojte je saditi,” savetuje Mile Radisavljević. “Mora biti propusno zemljiste, jer borovnici je specifican korenov sistem i ako mi poštujemo njene zahteve taj biznis može biti profitabilan jer to je retka voćna vrsta koju možete da eksploatišete preko 50 godina. Mi smo vodili proizvodjače da vide u Holandiji plantažu iz 1953 godine , jer to je biznis koji danas zasnujete, i ostavljate ga unucima. Kada imate odgovarajuće zemljište, drugi korak je da obezbedite zdravu bezvirusnu sadnicu ,najbolje proizvedenu tehnologijom in vitro iz kulture tkiva, to vam garantuje vrhunski kvalitet,a samo sertifikovanim sadnicama ostvaruje i subvencije resornog ministarstva,” dodaje Mile Radisavljević za Agropress.

Arrigoni protivgradna mreža postavljena u Kniću, Foto: Agropress

Što se tiče sadnica jagoda, situacija u Srbiji je dosta teška. Kod nas se tradicionalno sade plantaže tako što proizvodjači sami oživljavaju ,sami proizvode sadnice ili uzmu od komšije, onda to ide u krug i rezultat svega su prinosi koji su niski. Poražavajuća je vest koju su izneli stručnjaci u Vrnjačkoj Banji da je prosečan prinos u Srbiji po hektaru tri do četiri tone.

Foto:ATP Irrigation

Apelujem na proizvodjače I one koji se odlučuju da zasnivaju nove zasade,da koriste sertifikovani sadni material jer razlika u prinosu je drastična, tri puta je veći prinos u odnosu na nesertfikovane sadnice. Veletrgovci su naučili da prepoznaju šta je proizvodnja jagoda sa sertifikovanim sadnicama,šta je prva, a šta druga godina proizvodnje. Apelujem na proizvodjače da kupuju isključivo sertifikovani sadni materijal koji će im pre svega obezbediti odličan prinos,a samin tim i plasman na tržište. Ujedno,na taj način mogu iskoristiti i subvencije resornog ministarstva i uložiti u zasnivanje novih zasada,” dodaje Mile Radisavljević,vlasnik ATP Irrigation za Agropress.

 

 

 

Ostavite komentar

error: Content is protected !!