Vesti

Borovnica, voće budućnosti

Foto: Agropress

Beograd – Borovnica je kod brojnih srpskih voćara prepoznata kao biljka budućnosti, pa se tako nekadašnji proizvođači maline sada odlučuju za uzgoj ovog voća. U selu Dokmir, Biljana Papić, podigla je zasad borovnice na deset hektara i nije se pokajala, jer je odluku donela nakon punih godinu dana istraživanja, raspitivanja i konačnih zaključaka o načinu uzgoja sorte djuk.

Biljana Papić, proizvodjač borovnice, Foto: Agropress

“Zaključak je da je proizvodnja borovnice zahtevna, to je 24 sata rada, odrekli smo se bukvalno svega i radi se svaki dan, a možeš se osloniti samo na sebe, da nekog drugog angažuješ da radi na plantaži, to ne može, jer jedino ti kao sam proizvođač si svestan koliko si truda, rada, energije, vremena i finansijskih sredstava uložio i da ne smeš ništa da prepustiš slučaju, da rizikuješ “, kaže Biljana Papić.

Uzgajanje borovnica možda nije lako, ali je isplativo jer otkupna cena ovog voća je visoka, a potražnja velika. Naročito u junu, kad dolazi do svojevrsnog vakuma jer je berba u Španiji završena, a u Poljskoj još nije počela.
Najatraktivnija je sorta djuk, koju proizvođači najčešće biraju. A za sve one koji su odlučili da se bave uzgojom borovnica firma “ATP Irrigation” organizovala je seminar na kojem ih je upoznala sa svim potrebnim koracima kako bi njihov posao bio uspešan, produktivan i doneo im zaradu.
Mile Radisavljević, vlasnik kompanije, ističe da kako bi se postigao uspeh prvo je neophodno izvršiti mehaničku i hemijsku analizu zemljišta kao i hemijsku analizu vode sa kojom se radi navodnjavanje.

Mile Radisavljević, vlasnik ATP Irrigation, Foto: Agropress

“To su veoma bitni parametri za uspešnu proizvodnju i kako bi se regulisala “ph” i “ec” vrednost te vode koja će biljci omogućiti da usvoji đubrivo, vodu i sve ono što joj je neophodno da bi ostvarila visok prinos i kvalitet ploda. Preporučuje se navodnjavanje dva puta nedeljno na težim, dok se na peskovitijim zemljištima preporučuje učestalije navodnjavanje sa manjim količinama vode”, kaže Radisavljević za Agropres.

Svež program borovnice ima najbolju perspektivu izvoza, jer se na zapadu ona najčešće konzumira baš u takovom stanju, a Radisavljević dodaje da kako bi se zaradilo, mora nešto i da se uloži.
“Kako bi pronašla put do kupaca borovnica mora imati kvalitet prve plus klase. Svi oni koji ozbiljnije nameravaju da se bave proizvodnjom moraju imati uzgajivača koji će borovnici dati sve ono što joj je neophodno , ne može se štedeti, mora se raditi na automatizaciji, zasadi se moraju zaštiti protivgradnom mrežom i postaviti sistemi za navodnjavanje jer automatika jeste investicija, ali obezbeđuje prinose”, naglašava Radisavljević.
Na seminaru je svoja iskustva sa uzgajivačima podelio i Andrea Perger, stručni savetnik za Severnu, Istočnu i Centralnu Evropu kompanije “Fall Creek”, a kog nazivaju i “hodajuća enciklopedija” za borovnicu.

Andrea Perger,strućni savetnik kompanije Fall Creek, Foto; Agropress

Proizviđači borovnice mogu da očekuju da im se nakon nekoliko godina , isplati ne uloženi rad, već finansijska sredstva koja nisu mala. Zato je edukacija proizvođača, pre svega mislim na početnike izuzetno važna, a imamo primer kompanije “ATP Irrigation” i Mila Radisavljevića koji ništa ne prepuštaju slučaju. Proizvođači su na njega oslonjeni i u svakom trenutku dobijaju informaciju i podršku na koji način mogu izbeći gubitke”, kaže Andrea Perger.
Srbija ima povoljne klimatske uslove za uzgoj borovnica, pa je uz adekvatan uzgoj, navodnjavanje i ulaganja moguće postići izuzetno visok kvlitet ploda.

Agropres

Ostavite komentar

error: Content is protected !!