Vesti Poljoprivreda

Čuvajmo pčele: Visoki prinosi na plodnoj moravskoj zemlji mogu se postići uz pomoć pčela

Svetomir Stamenković u svom voćnjaku u selu Banjica, Foto: Agropress

Čačak – Iako je prošla sezona za pčelare bila loša, zalihe meda iz prethodne dve godine potpuno su izvezene tako da će 2020. godina biti zapamćena kao godina sa najvećim izvozom meda u istoriji Srbije, gledano u novčanom izvozu koji je iznosio oko 15 miliona dolara,a izvezeno je 2,7 hiljada tona. Ipak, senku na ove rezultate baca pojava falisifovanog meda kao i sve češći pomor pčela .
Kajsija je u punom cvetu, a šljiva i dženarika samo što nisu ucvetale, pa su voćari već naveliko započeli prvo prolećno prskanje u svojim voćnjacima .Profesor dr Svetomir Stamenković , stručnjak za voćarstvo pune četiri decenije apeluje na voćare da tretiranje obave u večernjim satima kako bi se zaštitile pčele.

Svetomir Stamenković u svom pčelinjaku u čačanskom selu Banjica, Foto: Agropress


„ Ja sam u toj oblasti radio pune četiri decenije, 231 predavanje sam održao kako bi sačuvali pčele koje povećavaju prinos biljaka. Ima voćara koji nisu shvatili značaj pčela pa dolazi do masovnog trovanja na teritoriji cele Srbije. Svi proizvođači hrane moraju voditi računa o pčelama jer do 82 posto povećavaju prinos kod maline i jagode, a kod semena preko 60 posto. Pčele su u 85 posto oprašivači gajenih biljaka i apelujem na sve da više vode računa kada tretiraju voće, kaže prof dr Svetomir Stamenković.


Ni ove sezone, Stamenković nije izbegao ono od čega svake godine strahuje, a to je pomor pčela u njegovom pčelinjaku.
Beležimo prvo trovanje jer tretiranje je obavljeno tamo gde ima korova, otrovane su pčele ,a jedna otrovana je deset otrovanih u polju. Jutros je otrovano 27 pčela, a vrednost je ogromna jer to su prve pčele iz ove godine, a i da nisu ,šteta je ogromna, dodaje Stamenković.


Zalihe meda završile u izvozu, na tržištu se pojavio falsifivovan med

Svetomir Stamenković, stručnjak za voćarstvo, selo Banjica, Čačak, Foto: Agropress


Za pčelare zapadne Srbije prethodna godina nije bila najsjajnija jer su zbog slabe ispaše prinosi bili mali,a na tržištu se pojavila velika količina veštačkog meda koji je znatno jeftiniji .

Kod pravog meda vidi se neprekidna tanka nit u tegli , nema kapljanja meda već silazi u nitima dok je na kašičici, kaže Stamenković.
Dok jesenje pčele žive od novembra do marta,u prosku pet do šest meseci, letnjima je, usled većeg rada, životni vek znatno kraći. Umnožavanjem pčelinjih društava pospešuje se biljna proizvodnja i povećavaju prinosi gajenih biljaka za sve ljude na planeti. Stoga, voćari moraju biti savesni ,a svi zajedno svesni činjenice da bez pčela ni ljudski rod ne može opstati.

Kako prepoznati pravi med samo iskusni pčelari znaju: Foto: Agropress

Agropress

Prilog emitovan u emisiji Agromozik, na prvom programu RTV

Ostavite komentar

error: Content is protected !!