Vesti

Devizni priliv od srpskog meda 15 miliona evra

Foto: Agroklub

U Srbiji se godišnje proizvede od 6.000 do 10.000 tona meda i u proseku u zemlje Evropske unije izveze oko 2.000 tona. Od tog posla, prema rečima zamenika predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije, Milutina Petrovića, ostvari se devizni priliv od oko 15 miliona evra. Srbija je po broju košnica po glavi stanovnika prva u svetu jer ima 1,1 milion registrovanih i još oko 100.000 neregistrovanih košnica, pa na 5,9 stanovnika dolazi jedna košnica, rekao je Petrović agenciji Beta.„Rekordna godina je bila 2013. kada je izvezeno 3.331 tona, najviše u Nemačku i Italiju, nešto malo u Norvešku i Švedsku”, rekao je Petrović.

Tako se ostvari devizni priliv od oko 15 miliona evra, rekao je zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije Milutin Petrović.
On je za Betu rekao da je Srbija po broju košnica po glavi stanovnika prva u svetu jer ima 1,1 milion registrovanih i još oko 100.000 neregistrovanih košnica, pa na 5,9 stanovnika dolazi jedna košnica.

Foto:Pčelarenje

„U poslednjih deset godina pšelarstvo je u Srbiji u ekspanziji zbog toga što ljudi ostaju bez posla“, rekao je Petrović.

Dokaz da je proizvodnja meda u Srbiji razvijena je, prema njegovim rečima, podatak da u Kini ima šest miliona košnica i da bi podigli proizvodnju na nivo Srbije trebalo bi im još 220 miliona košnica.

Petrović je rekao da su najveći problemi za razvoj te privredne grane bolesti pčela i klimatske promene koje sprečavaju biljke da luče nektar.

„Rekordna godina je bila 2013. kada je izvezeno 3.331 tona, a najviše u Nemačku i Italiju i nešto malo u Norvešku i Švedsku“, rekao je Petrović.

Najslabija godina je, prema njegovim rečima bila 2014. jer je bagrem cvetao, ali zbog neodgovarajućih temperatura, a poželjne su da noću budu oko 15 stepeni, a danju oko 25 stepeni, nije lučio nektar i prinos meda je prepolovljen.

On je istakao da su najveći problemi proizvođača meda bolesti pčela i pesticidi, a posebno na bazi neonikotinoida, kojima se tretira seme žitarica i koji su zabranjeni i u Evropi i u Srbiji od pre dve godine, ali da nije iskorenjena nelegalna upotreba semena tretiranog tim pesticidom.

„Neonikotinoidi su 7.500 puta otrovniji od diditija, a otrov se izlučuje preko nektara i posle dve-tri godine“, rekao je Petrović.

Dodao je da ;pčelari sumnjaju da su štetni i ostali pesticidi i da je posebno opasno kada se koriste veće doze od propisanih.

On je istakao da su pčelari zadovoljni jer im država daje subvencije od 720 dinara po košnici i regresira 40 odsto kupljene opreme, ali i da su troškovi proizvodnje veliki jer je za osnivanje 200 košnica potrebno oko 30.000 evra.
Pčelari su, kako je rekao, odlučili da podignu pogon za pakovanje meda u Rači od koje su dobili zemljište i 30 miliona dinara, pa će ta opština tako steći vlasništvo od 20 odsto u preduzeću koje će pakovati med da ga ne bi više prodavali izvoznicima u buradima na veliko.
„Srpski med nikad nije vraćen iz inostranstva zbog manjkavosti u kvalitetu, a prodaje se zavisno od pakovanja po 25 evra po kilogramu, ali ponekad, zavisno od ambalaže, i po 16 evra za 250 grama“, rekao je Petrović. Dodao je da je pre izvesnog vremena formiran Štab za borbu protiv falsifikatora meda i da su već otkriveni prvi slučajevi zloupotrebe tog proizvoda radi prodaje.

O2

Ostavite komentar

error: Content is protected !!