Вести

Гуча – једино место где се кромпир не вади, већ бере и једино где расте заборављена сорта месечар

foto: Agropress

Лучани – Од када је пре више од десет година Центар за кромпир Гуча престао да производи семенски материјал, инострана семена преплавила су домаће тржиште. Последњих пет година окупљени тим стручњака покушава да оживи домаћу семенску производњу кромпира прве класе. Тако овај центар годишње произведе око 300 тона елите, служећи се најсавременијим технологијама и ширећи сортимент.

У обнови домаћег семена најтраженије кртоле помажу им нове технологије, које овај институт пионирски истражује. Наиме, осим у земљи, они кромпир гаје у ваздуху, односно аеропоници.

„Гајећу у аеропоници ми смо успели да добијемо између 15 и 20 кртола кромпира, за разлику од две до пет кртолица које се добијају гајећи семе у супстрату. Дакле, коефицијент мултипликације овом технологијом повећан је и до шест пута” – објашњава проф. др Зоран Броћић, професор на Пољопривредном факултету у Београду и члан стручног тима Центра за кромпир у Гучи.


Проф. др Зоран Броћић, професор на Пољопривредном факултету у Београду и члан стручног тима Центра за кромпир у Гучи

Поред првокласног безвирусног семена званичних сорти, као што су клеопатра, дезире, агриа, синора и кенебек, тим стручњака успео је да оживи аутохтону и заборављену сорту кромпира месечар, који ће се од следеће године гајити у драгачевским њивама.

„Последњих година ми јуримо принос, а са приносним сортама се често губи квалитет, па се потрошачи питају шта је са овим сортама, зашто немају укус. Е, па ми ћемо ускоро тржишту понудити квалитетну стару, изузетно укусну, сорту која је и приносна и даје добре резултате у нашим условима, а семе ће бити без вируса и у класи супер елите и елите” – рекао је професор Броћић.

А, да би семе дошло до крајњих купаца, а затим и на домаће трпезе, потребно је да стручни тим у контролисаним условима прати развој биљке током четири године.


„Семе прво производимо у лабораторији, затим радимо паралелно и аеропонски систем и производњу у супстрату. Наредне године се те кртоле износе у поље и од њих се добија супер елита. Ми практично овде имамо две генерације у заштићеном простору, једна у лабораторији, друга у мрежаницима, а затим две генерације у пољу до добијања елите” – казао је Броћић и додао да овај Центар полако враћа стару славу, идући укорак са савременим технологијама, а домаћим купцима нуди избор да бирају између увезеног и овдашње произведеног семена.

Гуча је у овом тренутку једино место у Србији где се кромпир не вади, већ бере, и једино у свету где се производи сорта месечар, која ће засигурно у наредним годинама постати омиљена међу кулинарима. Поред тога, Центар за кромпир, уколико се у њега уложе додатна средства, могао би да постане озбиљан конкурент холандском и немачком семену, које доминира на домаћем тржишту.

Агропресс

Оставите коментар

error: Content is protected !!