Vesti

Jagnjad samo klanicama

Foto: http://www.svet.rs
Foto: http://www.svet.rs

Jagnjad se više nigde u Srbiji ne mogu kupiti direktno od stočara. Zato ih nema na stočnim pijacama, a ne mogu se izabrati ni iz tora. Razlog su subvencije države od 2.000 dinara po grlu, koje se mogu dobiti samo kada se jagnjad prodaju – klanicama.

U pirotskom kraju koji je nadaleko poznat po jagnjetini, sada se ne može od seljaka kupiti jagnje. Goran Popović, pomoćnik gradonačelnika Pirota za poljoprivredu i stočarstvo, kaže da je ovakvo stanje posledica odluke o subvenciji od 2.000 dinara po jagnjetu. Kako tvrdi, Ministarstvo poljoprivrede prihvatilo je donelo takvu odluku, upravo na predlog pirotskog Odseka za poljoprivredu. Cilj je bio da se subvencijama poveća stočni fond.

– Zbog subvencije od 2.000 dinara, stočari svoju jagnjad prodaju isključivo klanicama od kojih dobijaju potvrdu. Uz nju ide i potvrda o registrovanom poljoprivredniom domaćinstvu i ta dokumentacija se šalje Ministarstvu poljoprivrede koje obezbeđuje isplatu ove sume. Ukoliko se jagnje proda mimo ove procedure, nema subvencije, pa je zato praktično nemoguće kupiti ga na pijaci ili u nekom selu. Ako neko, na primer, ima 50 jagnjadi, prosta matematika kaže da će po osnovu subvencija od države dobiti 100.000 dinara. Uz to, klaničari dolaze kod stočara i odjednom otkupe sve što može da ponudi – objašnjava Goran Popović.

Prema njegovim rečima, sa ovog područja će uoči predstojećih praznika biti ponuđeno oko 8.000 jagnjadi dok je ostatak do 14.000 ostavljen za priplod. Upravo zbog toga, pirotske jagnjetine iza 1. maja jednostavno neće biti. On kaže da je u torovima pirotskih stočara, prema poslednjim evidencijama, oko 12.000 ovaca i da se taj broj smanjuje iz godine u godinu. Cena žive vage je od 280 do 300 dinara, što zavisi od klase, tačnije težine, a u mesarama je 699 dinara za kilogram.

Uništen stočni fond

Ovčarstvo u pirotskom kraju je svoj zlatni period doživelo uoči Drugog svetskog rata kada je na Staroj planini paslo oko pola miliona ovaca. Nakon rata, ali i uništavanja koza po direktivi početkom pedesetih, taj broj je počeo sa se smanjuje, pa ih je krajem šezdesetih bilo oko 280.000. Od tada nezaustavljivo pada, pa je na početku ove decenije ostalo 12.000 ovaca.

Izvor: Novosti

Ostavite komentar

error: Content is protected !!