Vesti

Kada ono što proizvedeš i prodaješ gradjanima Srbije prvo na svojoj trpezi postaviš da jedu tvoja deca i unuci,onda shvatiš da si uspeo, kaže Miroslav Milojević iz čačanskog sela Gornja Gorevnica

Miroslav Milojević, selo Gornja Gorevnica, Foto: Agropress

Čačak – Za uspeh u povrtarskoj proizvodnji, neophodno je odabrati tri profitabilne kulture, uključiti sve članove porodice u posao i proizvoditi zdravu hranu koju će , pored kupaca, jesti vaša deca i unuci, poručuje Miroslav Milojević iz čačanskog sela Gornja Gorevnica

Domaćinstvo Milojevića u čačanskom selu Gornja Gorevnica, Foto: Agropress

Da Miroslav Milojević nekim slučajem živi u Sloveniji, a ne u Gornjoj Gorevnici, poljoprivredni eksperti bili bi ponosni na njegov rad i na sva vrata hvalili kako organska hrana iz njihovih njiva završava u marketima , do sada bi ta hrana imala svoju etiketu i bila označena geografskim poreklom i zvučnim imenom da je to zdrava hrana koju mogu jesti i deca…ali on ne mari. Njegova bitka počela je davne 1985 godine, kada je kćerka pojela paradajz koji je kupljen u obližnjoj trgovini, i od posledica velike količine hemijskih preparata, dobila alergiju i gušenje. Tada se zakleo, da će ono što on proizvede biti bez ijednog tretiranja .

Spanać iz plastenika Miroslava Milojevića, Foto: Agropress

Podizao je plastenik po plastenik, kvalitetom osigurao plasman svega što proizvede, a to ujedno jedu i njegova deca i unuci .Danas bi mogao , da ima slobodnog vremena, ali ga do zime nema, da svojim iskustvom kroz predavanja, ali i stručnu praksu pokaze i dokaze kako mladi mogu opstati na selu, kako biti uspešan poljoprivrednik i iskoristiti pogodnosti plodne srpske zemlje , ali i onoga što vam država kroz subvencije omogućava, da iskoristite.

Sve što se proizvede u domaćinstvu Milojevića ima osiguran plasman, Foto: Agropress

Prva tajna uspešnog poslovanja jeste odabir tri profitabilne kulture, da ih na tržište plasiraš kada je najveća potražnja.Ovih dana završava se seča spanaća i seje se krompir koji stiže oko prvog maja. Nakon krompira , sledi crvena paprika, to je taj krug, kaže Miroslav. Druga tajna je organizacija, svi iz kuće imaju svoje obaveze, od unuka do sinova, jer svima nam je zajednički cilj, da zaradimo. Treća tajna je kvalitet, nema hemije, ono što proizvedeš ima da jedeš, prvo tvoja deca, a onda i sva ostala. Kada se budemo tako odnosili prema hrani koju proizvodimo, onda možemo sebe smatrati uspešnim, kaže Miroslav Milojević iz čačanskog sela Gornja Gorevnica.

Počela je setva krompira koji će iz plastenika Milojevića biti spreman za maj, Foto: Agropress

Sečenje spanaća privodi se kraju, a profitabilnost proizvodnje pre svega se ogleda u kvalitetu proizvedene hrane bez hemijskih preparata, a prinosi su vise nego očekivani, kaže Miroslav za Agropress.

Miroslav Milojević, uspešan povrtar iz čačanskog sela Gornja Gorevnica, Foto: Agropress

“ Ovo je vrsta spanaća, dolfi, uvozno seme koje daje prinos negde oko dva kilograma po kvadratnom metru, iz jedne folije od ar ipo , 150 kvadratnih metara dobijamo oko 300 kilograma spanaća. Spanać je bio pod 14 plastenika, to je negde oko 23 ara i to sve plasiramo na našem, domaćem tržištu. Godinama radimo za KMN, oni su prepoznali kvalitet jer mi ono što proizvodimo ne prskamo, težimo ka zdravoj hrani za ljudsku upotrebu”, kaže Miroslav za Agropress. Bez ijednog prskanja, sve što je spanać dobio je voda, u zalivanju, ali pred sadnju crvene paprike ubacuje se stajsko djubrivo pa zemljiste dobija sve što mu je neophodno za tri kulture koje se u plastenicima razmenjuju. Nakon seče spanaća, počela je i setva krompira koji će biti spreman za početak  maja.

Milojevići u plasteniku, Foto: Agropress

“ Ovih 12 plastenika što će biti pod krompirom to je negde dva do tri kilograma po jednom kvadratnom metru, to je solidan prinos za mladi krompir jer on se ne čeka da izraste i preraste u krupan, kao merkantilni, nego se prodaje kao mlad. Što se plasmana tiče, mi nemamo problem oko prodaje, jer radimo sa poznatim kupcima, zato i ne tretiramo hemijskim preparatima. Bitno je samo dobro provetravanje pod folijom kada počnu topli dani, ali ne zatvaramo folije, nema orošavanja, kada nema orošavanja nema ni bolesti “, dodaje Milojević za Agropress.
Stočni fond u domaćinstvu Milojevića čini jedna krava, jer za povrtarsku proizvodnju bez hemije, neophodno je stajsko djubrivo.Godinama se podizao jedan po jedan plastenik,a nakon sedmog , Miroslav je odlučio da iskoristi subvencije kako bi proizvodnju udvostručio.

Spanać u plastenicima Milojevića završava na domaćem tržištu, Foto: Agropress

“ Prvi plastenik podigao sam davne 1985 godine i služio je samo za naše domaćinstvo, pa smo postepeno povećavali broj plastenika. Kada smo uvideli da od toga možemo da ostvarimo profit, shvatili smo da moramo rešiti problem vodosnabdevanja. Morali smo da dovedemo tehničku vodu, sisteme za zalivanje, da imamo kap po kap i orošivače. Bez sistema za zalivanje nema proizvodnje, a mi smo imali sedam plastenika. Srećom, grad Čačak je subvencijama pomogao ne samo nama, već većini poljoprivrednika koji su odlučni u nameri da unaprede svoju proizvodnju. Značaj subvencionisanja je ogroman, jer nekada je bilo dobiješ sredstva i tri godine nemaš pravo konkurisanja, a od pre par godina, ova gradska vlast donela je odluku da proizvodjači svake godine mogu da konkurišu i tako proširuju svoju proizvodnju, da obrću sredstva i dodju do gotovog proizvoda. Tako smo rešili problem vodosnabdevanja, sisteme za zalivanje koji su neophodni u ovoj proizvodnji. Sa druge strane imamo radnu snagu, jer smo svi u domaćinstvu uključeni u proces proizvodnje, od šestogodišnje unuke i devetogodišnjeg unuka do sinova i nas, najstarijih, supruge i mene. Da radna snaga mora da se plaća, ne bi imali računa da radimo, ovako se svako bori za zajednički cilj, da radimo i zaradimo na sopstvenoj zemlji”, kaže Miroslav za Agropress.

Mladi krompir biće spreman za kupce početkom maja, Foto: Agropress

Da je za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju neophodno iskustvo, slaže se tridesetogodišnji Ivan, Miroslavljev sin. Završen fakuktet i posao u obrazovanju ne sprečava ga da ravnopravno učestvuje u svakodnevnim obavezama na imanju, jer domaćinstvo,kako kaže na mladima ostaje.

Ivan Milojević tvrdi da mladi imaju perspektivu na selu, ali im je podrška u vidu subvencija neophodna,Foto: Agropress

“ Da bi pokrenuli bilo koji proces proizvodnje, mladi moraju znati koja je kultura profitabilna i kako uz manje troškova postići visoke prinose. Ujedno, zastarela mehanizacija mnoge od njih onemogućava da svoju zemlju obradjuju . Mi smo primer da može da se opstane, ali mora imati radna snaga koja će da radi, a to su jedino ukućani, mladje generacije koje su odlučile da na selu ostanu i imaju zajednički cilj, da svojim radom ostvare profit”, zaključuje Ivan.
On dodaje da se i najmladji, poput njegovog bratanca Andrije od malih nogu moraju naučiti na obaveze koje imaju,da im se pruži šansa da nauče da rade na selu.
Devetogodišnji Andrija kaže da će kada poraste biti najpoznatiji srpski proizvodjač spanaća u Srbiji i da će tada kupiti najmoderniji traktor.
“ U školi radim domaći, tako da samo petkom knjige donosimo kući, da obnovimo gradivo. To mi je dovoljno, učim svakodnevno, a sada je vreme kada treba da pomognem u plastenicima. Sečemo spanać i sejemo krompir, nije mi teško, ja od pete godine pomažem i učestvujem u poljskim radovima, kao što i idem na more svake godine i na zimovanje,” kaže Andrija za Agropress.

Devetogodišnji Andrija kaže da će kada poraste biti najpoznatiji proizvodjač spanaća u Srbiji, Foto: Agropress

Pored plasteničke proizvodnje, Milojevići na otvorenom proizvode praziluk, pšenicu beliju, krompir i četiri hektara kukuruza za proizvodnju projinog brašna. Kažu, sve što proizvedu, unapred je prodato,jer to je zdrava hrana koju i na svojoj trpezi postavljaju.

Agropress

Ostavite komentar

error: Content is protected !!