Vesti

Kako su Evropa i Amerika preuzeli tehnologiju iz ariljskih voćnjaka

Foto: RINA

Čačak – U Svečanoj sali Agronomskog fakulteta u Čačku danas je predstavljena monografija „Jagodasto voće – tehnologija gajenja zaštite i prerade, sklopljena 726 strana znanjem i iskustvom petorice naučnika iz ovog kraja, uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete RS. Keiga studiozno obuhvata način gajenja sedam voćnih vrsta – jagode, maline, kupine, ribizle, ogrozda, hibrida između crne ribizle i ogrozda, i borovnice, a potpisuju se doktori Svetislav Petrović, Tomo Milošević, Darko Jevremović, Ivan Glišić i Nebojša Milošević.

Tomo Milošević, Foto: RINA

Monografija Jagodasto voće u kojoj sam jedan od saradnika obuhvata tehnologiju gajenja i proizvodnje ovih vrsta. Prve tri gaje se u značajnim količinama u Srbiji, a ostale su perspektivne mada su i one u Srbiji imale veliki značaj i odgovarajuću proizvodnju.
Ovo je četvrto izdanje mojih studija o malini. Počeli smo od 1998. godine, a poslednja je objavljena 2005. Tada smo se dogovorili da sve to sistematizujemo u jednu posebnu knjigu o jagodastom voću. Značaj ovih naših knjiga je u tome da pomognemo proizvođačima u savlađivanju novih tehnologija i da zajedno sa našim voćarima zaustavimo pad proizvodnje, posebno maline i kupine – rekao je profesor Svetislav Petrović na predstavljanju.


Dogodilo se nešto što sam još davno predviđao, da ćemo veoma brzo, ako ne pronađemo neka nova rešenja, pasti u proizvodnji jagodastog voća na neko mesto koje nam inače ne pripada. U jednom dugom periodu Srbija je bila vodeći proizvođač maline u svetu. Možda sam neskroman, ali ipak je najveća zasluga za to pre svega u Arilju, a u naučnom pogledu autori ove knjige zauzimaju veoma značajno mesto.
On ističe da je cilj svih naučnih istraživača da učestvuju u stvaranju novih, povoljnijih uslova za oživljavanje proizvodnje nekih vrsta jagodastog voća.Imam mnogo godina i dugo pamtim: nekad je na ovom području bila vrlo značajna proizvodnja ribizle, jagode, ogrozda, stigla je tada i borovnica. To je u Srbiji krenulo od dvadesetih prošlog veka, respektivna proizvodnja je bila od tada do početka Drugog svetskog rata. Kasnije se sve to svodilo na pojedine vrste gde su se trenutno dobijali finansijski rezultati” – naglasio je Petrović, profesor čačanskog Agronomskog fakulteta u penziji.
Na tu besedu dr Tomo Milošević, današnji dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, dodao je:Mi danas imamo priliku da se družimo sa profesorom Svetislavom Petrovićem koji je jedan od ljudi koji je sedamdesetih prošlog veka uspeo da pretoči sve one pojave u eksploziji gajenja ariljske maline, i Arilje je postalo prepoznatljivo ime za proizvodnju ove voćne vrste. On je ta osoba, da pomenem još Dobrila Nenadića i Jokovića iz Užica, koji su ustoličili ovakav način gajenja maline. Malinu su, što se tehnologije gajenja tiče, preuzeli drugi od nas, i okruženje i Evropa i Amerika. To je veliki uspeh.
Dekan Milošević posebno naglašava još nešto:Što se tiče ovih drugih kultura, tu su se stvari drastično promenile. Ako bismo se vratili u razdoblje od pre četrdeset godina i tadašnjem gajenju jagode, koje je mnoga domaćinstva bacila u orbitu, danas ne bismo imali ni za puko preživljavanje. Zato smo kod jagode a posebno kod ribizle i borovnice predočili najnovija iskustva. Prmene idu zaista brzim tokom, ko se ne uklopi u te novosti mislim da neće uspeti da se snađe na ovom tržištu jer je surovo do besvesti.
Milošević izričito napominje:Mi nemamo tradiciju gajenja ribizle i ogrozda. U poređenju sa nekim drugima, ove dve vrste, i u osnosu na neke egzotične koje se mnogo guraju u ovom vreme, kao aronija, to ne može da se poredi sa ribizlom. Ona je pretrpela udarac od maline i sad se ovde uvozi ribizla da bismo napravili neke proizvode.
Izdavači knjige su čačanske naučne kuće, Institut za voćarstvo i Agronomski fakultet, a direktor Instituta dr Milan Lukić, poručio je na predstavljanju.
– Još jedna sjajna monografija od još boljih autora ugledala je svetlo dana, na zadovoljstvo naučnih ranika, studenata i proizvođača.

Svetislav Petrović, Foto: RINA

RINA, Agropres

Ostavite komentar

error: Content is protected !!