Vesti

Loš prinos i kvalitet kukuruza,poljoprivrednicima se savetuje oprez zbog pojave aflatoksina

Milan Damljanović,stručni saradnik za ratarstvo u PSSS Čačak
Milan Damljanović,stručni saradnik za ratarstvo u PSSS Čačak

Čačak – Oktobar mesec rezervisan je za setvu ozimih strnina, a na području Moravičkog okruga počela
je setva ječma koji će biti zasejan na oko hiljadu ipo hektara i te površine su iz godine u godinu iste, kaže Milan Damljanović, stručni saradnik za ratarstvo Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Čačku.
,,Kada je pšenica u pitanju, očekuje se da će ona biti zasejana na najmanje 7.000 hektara, a obzirom da su niski prinosi kukuruza, većina poljoprivrednika će na istim parcelama zasejati ovu kulturu čija je proizvodnja dosta jeftinija, ali i profitabilnija”, rekao je Damljanović za Agropres.
On dodaje da je berba kukuruza u toku, silaža je spremna i da se na žalost ne mogu pohvaliti nekim visokim prinosom. Prosečan prinos je između tri i četiri hiljade kilograma po hektaru. Soja je takođe podbacila, retko gde ima 1.000 kg po hektaru, uglavnom su to prinosi od 700 do 800 kg što znači da je suša uzela svoj danak.
Ove godine očekuje se znatan porast aflatoksina u kukuruzu i već je preko Ministarstva i stručnih službi pokrenut niz predavanja, naročito kod stočara i proizvođača stočne hrane u vezi aflatoksina, kako sprečiti pojavu i veće količine u stočnoj hrani.

Kukuruz, Foto:Novosti

,,Kvalitet kukuruza je relativno loš, mi smo ove godine imali 17.000 hektara kukuruza. Na našem terenu smo imali oko tri do četiri hiljade kilograma suvog zrna po hektaru, i to na žalost lošeg kvaliteta. Očigleda je pojava aflatoksina na klipu kukuruza jer ovakve godine, ekstremno sušne ili kišne pogoduju za razvoj gljivičnih oboljenja na svim biljkama pa i kukuruzu tako da je već na terenu utvrđena pojava aflatoksina na zrnu”, navodi Damljanović.
Stručni saradnici za ratarstvo su na terenu, uglavnom u delovima gde su najveći proizvođači stočne hrane kako bi ih upozorili da na vreme spreče proizvodnju zaraženog kukuruza.
,,Postoje dodaci koji se mogu dodati stočnoj hrani i u proizvodnji silaže kao i kod čuvanja u klipu, suvom zrnu koji mogu da sprečiti samu koncetraciju aflatoksina ili onemogućiti aflatoksinu, da ukoliko stoka pojede, ne dođe do digestivnog trakta. Stoga savetujemo proizvođače da se nakom branja izvrši dosušivanje, da se čuva u tankom sloju, da se ne dozvoli da se čuva u skladištima gde je povišena vlaga. Proizvođači treba da se drže optimalnih rokova setve, kao i plodoreda i da iskoriste krompirišta za setvu pšenice”, istakao je Damljanović.

 

 

 

Ostavite komentar

error: Content is protected !!