Čačak – Visoke temperature za ovo doba godine išle su na ruku voćarima čačanskog kraja da sve obaveze u voćnjacima završe na vreme. Obrađena je zemlja, bačeno je đubrivo,a zimsko prskanje voća privodi se kraju.
Zasadi kajsije u voćnjaku Milete Mojićevića iz Gornje Gorevnice prostiru se na šest ipo hektara. Kajsija samo što nije procvetala, pa će za svega nekoliko dana morati da se obavi i prvo prolećno prskanje.
„ Ako ovih dana bude kiše, moraće da se obavi barem tri prskanja .Nadam se da ulog neće biti uzaludan, kao prošle godine kada sam umesto 12 vagona, imao svega nekoliko kilograma koje je otišlo u džem, kaže Mileta Mojićević, mladi voćar iz Gornje Gorevnice.
Problemi mladog voćara slični su i onima koji imaju voćari iz cele Srbije. Neizvesna proizvodnja od početka do kraja.
„ Ne znaš šta te čeka, ulažeš i na kraju ništa. Ostaneš željan da pojedeš kajsiju, a kamoli da razmišljaš da pokriješ troškove. Godinama domaće sorte iskoristim za rakiju, dok novosadske završe na tržištu. Sada su troškovi proizvodnje znatno skuplji, to nas prati svakog proleća. Skače cena nafte, ulažeš u repro materijal i onda se jedeš zbog cene koju ti diktiraju prekupci koji se nisu ni namučili niti imaju pojma o proizvodnji kajsije. Sami ne možemo ništa, ali kada bi se osnovale zadruge i udružili, videli bi koliko se ceni padalica, a koliko branica. Tu nam je neophodna pomoć države da čuje glas nekoga ko živi na selu i ko se koprca da na njemu ostane i živi od svog rada,a ne od nerada „, kaže Mileta Mojićević.
Iako je proizvodnja neizvesna, u čačanskom kraju se ne odustaje od kajsije čije troškove proizvodnje pokrivaju rane sorte trešnje.
„ Imam na jednom hektaru trešnje i jedino tako uspevam da pokrijem trošak, jer imaju dobru cenu. Kreću u maju i do polovine juna traje berba i Bogu hvala, nikada ne omane rod kao ni profit“, kaže Mileta.
Šljiva je treća voćna vrsta koja je zastupljena u Mojićevićevim voćnjacima.
Kompletan rod godinama isključivo završi u kazanima za pečenje rakije.
„Na imanju imam hektar pod šljivom, ali sam uzimao i pod zakup. Nije cena zadovoljavajuća za voćare jer sa 10 do 17 dinara ne možeš da pokriješ troškove sezonskih radnika čija je dnevnica između 2.500 i 3.000 dinara. Tako da sam sa porodicom održavam voćnjake , sami pokupimo šljivu i to je jedini način da opstaneš, kaže Mileta.
Kako će proizvođači žutog zlata proći ove sezone, još je rano govoriti, ali je prema prvim procenama struke, rani jutarnji mraz ranim sortama već naneo štetu.
„ Visoke temperature za ovo doba godine uslovile su da zimsko mirovanje kod kajsije bude završeno.Ono što je loša vest jeste da su jutarnji mrazevi negativno uticali na rane sorte kajsije gde je došlo do izmrzavanja, dok će kasnije sorte bolje proći. Popriličana su oštećenja na ranim sortama kajsije koje su već cvetale, tako da će u nekim krajevima Moravičkog okruga biti redukovan rod “, kaže Nebojša Milošević, stručni saradnik naučnog Instituta za voćarstvo u Čačku.
On dodaje da je kajsija osetljiva na moniliju pa se savetuje prskanje u cvetu i precvetavanju, u kasnim večernjim satima kako bi se zaštitile pčele od trovanja.
Prilog emitovan u emisiji Agromozaik, na prvom programu RTV.
Agropress
