Vesti Poljoprivreda

Organski spanać porodice Milojević najtraženiji na domaćem tržištu

Plastenici Milojevica na plodnoj moravskoj zemlji, Foto: Agropress

Čačak – Domaćinstvo porodice Milojević iz čačanskog sela Gornja Gorevnica prepoznatljivo je po proizvodnji povrtarskih kultura koje decenijama uspešno gaje u svojim plastnicima. Ipak, tajna uspeha može se reći da donekle leži u pametnoj glavi čoveka koji svojim idejama i načinu poslovanja ide korak ispred, ali i u podršci porodice koja ga prati i ravnopravno učestvuje u porodičnom biznisu.

Miroslav Milojević, selo Gornja Gorevnica, Foto: Agropress

Tri genenaracije Milojevića ovih dana imaju pune ruke posla. Spanać posejan od prvog do 10. oktobra stigao je za seču i već se naveliko ovo povrće distribuira do domaćih kupaca.

“ Spanać se seje parcijalno, u 13 plastenika , na površini od 24 ara. Spanać je sam sebi osigurao plasman jer se neprska , ne tretira hemikalijama i kao organski potpuno je sam sebi pronašao mesto na tržištu.

Ceo vek se vodim parolom da proizvodim kvalitetno i samo ono što bi pre svega dao svojoj deci i unucima da jedu. Sa druge strane, ovakva, organska proizvodnja sa sortom dolfi postiže količinu od dva do dva ipo kilogram po jednom kvadratnom metru. Nemamo rashoda, osim troškova semena koji se kreću od osam do deset hiljada dinara, kaže Milojević za Agropres.

Proizvodnjom tri povrtarske kulture do profitabilnosti

Distribucija spanaća iz plastenika Milojevića završava se za mesec dana i već naveliko teku pripreme zemljišta za setvu krompira. Mladi krompir već će u prvim danima maja biti spreman za domaće tržište, a nakon krtole, sledi setva mlade paprike, ajvaruše.

“ U plastenicima se obrću tri kulture, spanać, krompir i paprika. Po prvi put ove godine posadiću boraniju, koja će biti neka vrsta mog ličnog ogleda, a sa druge strane poboljšavam kvalitet zemljišta za papriku“,dodaje Miroslav.

Miroslav sa unukom Elenom, Foto: Agropress

U Milojevićima važi pravilo “ nema hleba bez motike“, pa su tri generacije uključene u povrtarsku proizvodnju, ne samo u plastenicima, već i na otvorenom gde se spremaju parcele za setvu luka.

Najmlađim Milojevićima, desetogodišnjem Andriji i osmogodišnjoj Eleni povrtarstvo nije strano, jer se od malih nogu uče da samo radom mogu postići uspeh i zadovoljstvo da zimuju na planini i letuju na moru.
“ Ne nosim ja samo gajbice, već radim ravnopravno sa dedom. Idem u školu, završim obaveze i odmah izlazim napolje . Sada je sezona vađenja spanaća i nemamo puno vremena jer ne sme da preraste. Ujedno kada taj deo završim,selim se u susedni plastenik i počinjem setvu krompira“, kaže Andrija Milojević za Agropress.

Andrija Milojević , Foto: Agropress

Andrijina sestra Elena iako ima osam godina stiže da sve obaveze ispuni. Odličan je ćak, a kako deda kaže, odličan je radnik. Ipak, najviše vremena je posvetila uređenju dvorišta i održavanju cveća zajedno sa bakom Slobodankom.

Elena Milojević, Foto: Agropress

“ To nam je zajedniki hobi, volimo da nam dvorište bude lepo i puno vremena ulažemo u njegovo uređenje. Neophodno nam je dosta cveća pa smo u jednom od plastenika sačuvale muškatle koje će nam krasiti dvorište ovog proleća“ kaže osmogodišnja Elena za Agropress.

Slobodanka Milojević, Foto: Agropress

Podrška svima je Slobodanka Milojević, ujedno i stub porodice . Ova supruga, majka i baka postiže sve, od obaveza u kući, pomoći dece oko škole do održavanja kompletnog imanja.
“ Sve se stigne, kada se hoće. Sa Elenom se sada bavim i oko cveća jer volimo da se sve šareni sa prvim prolećnim suncem. Na nagovor predsednika mesne zajednice prijavili smo se na konkurs za prvu baštu Srbije i nismo verovale kada smo osvojile prvu nagradu. To nam zaista puno znači jer Elena mnogo voli cveće i trudi se da svake godine unese neke novine koje dvorište čini posebnim „, kaže Slobodanka Milojević za Agropress.

Dok sa jedne strane tajna uspešnog povrtarstva leži u odabiru tri kulture koje će se smenjivati i na tržištu pojaviti kada je najveća potražnja, Milojevići smatraju da je kvalitet onoga što proizvedu na plodnoj moravskoj zemlji presudan za profitabilnost povrtarske proizvodnje, kao i složna porodica koja zajedničkim radom postiže rezultate.

Agropress

Ostavite komentar

error: Content is protected !!