Vesti

Pletilje sa Sirogojna stvorile svetski brend

Sedamdesetih godina prošlog veke pletilje se udružile i oživele selo, Foto: Agropress

Nekada zabačeno selo, bez puta, vode i struje postalo je poznato u svetu i preobrazilo se u turističko mesto koje godišnje poseti više desetina hiljada turista, zahvaljujući pletiljama sa Sirogona.
Udružene pletilje iz Sirogojna i okoline svoje rukotvorine prvi put javno su predstavile na izložbi 1962 godine,a zatim su odlučile da se organizuju i pletu za tržište. Nakon tri decenije, skoro 2.000 pletilja radilo je za svetsko modno tržište, a od tradicionalnih zanimanja stvorena je modna odeća visokog kvaliteta, osobenog dizajna i autentičnog stila.Tokom devedesetih godina prošlog veka, oko 3.000 zlatiborskih pletilja za potrebe inostranog tržišta godišnje je plelo 90.000 odevnih predmeta od islandskog prediva, u vrednosti od sedam miliona dolara.

O njima su pisali svetski modni časpopisi pominjujući zlatiborske pletilje, nepoznate zabradjene žene, zagledane u ruke koje neuhvatljivom brzinom promeću redove, šare i boje.

Dzemperi sa Sirogojna rado vidjeni na modnim revijama svetskih modnih kreatora, kaže Rosa Ljubojević, rukovodilac proizvodnje, Foto: Agropress

Muzej u Sirogojnu podignut je 2008 godine kako bi se odalo poštovanje pletiljama sa Sirogojna na čelu sa Dobrilom Smiljanić jer one su proslavile selo, ali i zaslužne za njegov razvoj i zaustavljanje migracija kao i emancipaciju seoskih žena.

Oduvek su žene same obradjivale vunu od runa do kudelje i kanure, prele, tkale i plele pokrivke i odeću bližnjima. Sve što se od beza i sukna nije moglo sašiti,plelo se, od vunenih čarapa, rukavica,šalova, a onda su došli na red i čuveni dzemperi pletilja iz Sirogojna.
One koje su početkom 60 godina prošlog veka svetu pokazale umeće pletenja, pokrenule su i edukaciju lepšeg pola, opismenjavanje, kulturno i zdravstveno prosvećivanje, a zahvaljujući njihovim zaradama, zaustavljena je migracija iz nerazvijenog područja prema urbanim centrima pa su mnoge u zlatiborskim selima dočekale i penzije.

Odluku da se pletilje sa Sirogojna udruže kako bi plasirale robu na svetsko tržište donela je Dobrila Smiljanić, kreator čuvenih sirogojno dzempera. Usledila je izložba 1962 godine, zamenjena je domaća vuna islandskom, a zlatne ruke pletilja otvorile su vrata svetske mode sedamdesetih godina prošlog veka.

Foto; Agropress

“ Krajem sedamdesetih godina počelo se sa motivima zlatiborskog pejzaža, proplanaka, cveća, drveća i ti motivi zadržali su se do današnjih dana”, kaže Rosa Ljubojević, rukovodilac proizvodnje.
Oko 35 hiljada unikatnih odevnih predmeta od islandske vune odlazilo je u svet, a od tradicionalnog zanimanja stvorena je modna odeća visokog kvaliteta i autentičnog stila.
“ Džemperi, jakne, mantli, kaputi, kompleti, šalovi i kape iz Sirogojna bili su rado vidjeni na modnim revijama i izlozima ekskluzivnih radnji širom sveta, a ni nagrade nisu izostale. Nagrade Avnoja, kreatora visoke italijanske mode, priznanja na domaćoj modnoj sceni kao i doprinos emancipaciji žena sa sela, nagrade Unesko-a. Mnoge dame, tadašnje supruge predsednika poput Nensi Regan nosile su naše proizvode, supruga predsednika Rusije, Gorbačova, kraljica Elizabeta, Jovanka Broz i mnoge druge”, kaže Rosa Ljubojević za Agropress.

Foto; Agropress

Pleteni dzemperi sa Sirogojna i danas su u modi, ali se dosta manje radi. Neki modeli koji su pre dve ipo decenije bili aktuelni i dan danas se traže.
“ Danas se dosta manje radi, dosta je manje pletilja, manje je ljudi na selu , oko dve do tri hiljade jedinica uključujući dzempere sa nordijskim šarama, radimo za Norvešku, Švedsku, Island, Nemačku i ono što ohrabruje jeste činjenica da se više od 25 godina traže iste šare, isti motivi, isti dzemperi, a to su sve kreacije gospodje Smiljanić”, kaže za Agropress Rosa Ljubojević, rukovodilac u proizvodnji dzempera.
Dzemperi su postali deo kulturne baštine i mnogi mladi kreatori imaju inspiraciju zahvaljujući upravo kreacijama oi sedamdesetih godina prošlog veka.

Džemperi vrednih pletilja iz zlatiborskih sela i danas su u modi, kaže Biljana Jovanović , Foto: Agropress

Da je vuna uvek u trendu znali su i naši preci koji su na selu tokom zime i leta nosili čarape jer je ona prirodni izolator. Na Petoj aveniji slavni su rado kupovali džempere, a čuveni francuski kreator Pjer Karden tražio je 30 eksponata, od kojih je 18 odabrao za svoju kolekciju.
Ipak, saradnja sa njim nije uspostavljena jer je na Sirogojno dzempere htao da stavi svoju etiketu. Žene Sirogojna nisu poklekle i do današnih dana čuvaju tradiciju najlepših srpskih dzempera koji su i dan danas u modi.

Agropress

Ostavite komentar

error: Content is protected !!