Vesti Nekategorizovano

Prepolovljen rod krompira u požeškim selima

Požega – Usled nezapamćene suše, ove godine prepolovljeni su prinosi krompira širom Srbije. Posebno je teško bilo proizvođačima u suvom ratarenju, čije su parcele daleko od reka i izvora.
Za Gorana Pavlovića iz požeškog sela Tabanovići, ova godina bila je izuzetno teška. U odnosnu na 40 tona po hektaru, koliki je prinos bio godinama u nazad, ove godine Goran vadi svega 25 tona krompira po hektaru. Dodatni problem ovom proizvođaču jeste povlačenje preparata protiv klijavosti krompira sa tržišta.
„Problem je ta klica. Nemam rashladnu komoru, već klasični magacin. Zato se trudimo da na jesen što više prodamo, jer je teško krompir sačuvati do proleća, kada je najbolja cena. Tih praškova, koji brane klijanje, ove godine nema i ljudima je to veliki problem” – kaže Pavlović.

Gorana Pavlović, foto: Agropress


Njemu, kao i većini požeških proizvođača, izazov je nesiguran plasman i nedostatak radne snage.
„Tržište je najbitnije u svemu tome, a dnevnice su skupe. Ovde mora ručno da se vadi, ne može kombajn zbog zemlje i nagiba. Ipak smo mi na 750 metara nadmorske visine. Što se plasmana tiče, nešto ide na kvantaš, nešto je kooperacija sa Agromobilom iz Guče, nešto preprodavcima. Prošle godine nije moglo da se proda ni za deset dinara, ove prodajemo za pedeset, ali je mnogo manje roda” – pojašnjava Pavlović.


Izostali su prinosi i na parcelama Branka Petrovića, pa će umesto 55 tona po hektaru ove godine imati duplo manje, a dodatni problem za njega predstavlja pojava krompirovog moljca.


„Ove godine se pojavio u njivama koje imaju rastresitiju zemlju i došlo je do pojave lepirice koja je prouzrokovala mnoga opštećenja na zemlji koja je najbolja za proizvodnju krompira. Ona položi jaja i crv radi u krtoli. Nama je spas u svemu tome što imamo skladište na četiri stepena temperature i čim se obori temperatura ti insekti prestaju da rade. Treba znati razlikovati žičijak i lepiricu. Ljudi često mešaju te dve bolesti krtole” – objašnjava Petrović.


On dodaje da planira da nastavi da ulaže u poljoprivrednu proizvodnju, jer želi potomcima da omogući ostanak na selu.
„Deci ne treba obezbediti stan u Beogradu, šta će im to? Usleve im treba obezbediti na ognjištu, a to može poljoprivredom. Internet je tu, auto je tu, sve je sada blizu. Mi ulažemo zato što želimo da trajemo ove ” – zaključuje Petrović.


Agropress

Ostavite komentar

error: Content is protected !!