Vesti

Prvi ispleteni dzemper Mašinka Smiljanić čuva da je podseti da ne odustaje od svog sna, da ima svoju etno sobu

Radovi Mašinke Smiljanić, Foto: Agropress

Nekada se podrazumevalo da svaka devojka spremna za udaju zna da plete, veze, hekla, jer se umeće ručnih radova cenilo. Nešto kasnije, sa dolaskom popularnih singerica, devojke su učile da šiju i mnoge su u tome pronašle siguran izvor egzistencije u posleratnim godinama. Danas, neki novi klinci ne znaju ni šta je singerica, a ručni radovi im nisu u modi. Došlo je neko drugo vreme,kaže naša sagovornica, ali uprkos tome,ne treba odustati od snova.

Mašinka Smilljanić,Foto: Agropress

Mašinka Smiljanić iz Konjevića kod Čačka od malih nogu naučila je da plete,veze i hekla, jer kako tvrdi za Agropress, volela je da rukama stvara, a imala je i od koga da nauči. Danas,iza sebe ima na hiljade komada unikatnih radova, vezenih,pletenih ,šivenih i heklanih.

Radovi Mašinke Smiljanić, Foto: Agropress

“ Meni to dodje više kao vid zabave i psihički odmor i onaj ko ne voli ručne radove ne može da razume i ne zameram. Kada je reč o vezu,nacrtam šemu i prenesem na platno, izvezem i obavezno poštirkam. Prvo sam izvezla goblene jer se u školi na časovima domaćinstva učilo,a ozbiljnije sam počela nešto kasnije kada mi je komšinica pomogla da se usavršim. Počela sam da pletem dzempere u srednjoj školi, svi su mi se smejali,a kasnije kada su se vratili u modu svi su pleli.Taj dzemper čuvam i dan danas kako bi me podsetio da ne odustajem od svojih snova” kaže Smiljanićka za Agropress.

Radovi Mašinke Smiljanić, Foto: Agropress

“Treba čovek da bude ambiciozan, a ne da sluša druge oko sebe i zato svakom preporučujem da ono što voli u životu treba da radi. Kao dete sam želela da pregršt stvari od moje prabake i bake sakupim i napravim jednu etnu sobu, ali mi roditelji nisu dozvoljavali.Uvek mi je ta želja bila u podsvesti i nisam odustala od nje. Šivaća mašina moje bake mi je jedna od najlepših uspomena iz detinjstva, zatim mašina moje majke na kojoj sam često krišom od nje,dok je radila na njivi,šila,a tu je i moja mašina koja je dosta kasnije kupljena.Te mašine su za mene vredne, ali i svaki komad koji sam isheklala,izvezla,isplela,kao i ručni radovi moje bake,majke i svekrve.Jednoga dana,ćilimi, preslica moje majke,pegla na žar i mnogi drugi unikati mojih predaka biće smešteni u etno sobu,oni istu,koju želim od detinjstva. Ja ću i dalje biti dosledna sebi, bez obzira da li je u modi jer ručni rad je najveći lek protiv umora”, poručuje Mašinka Smiljanić.

Agropress

Ostavite komentar

error: Content is protected !!