Vesti Poljoprivreda

Seoski turizam novog doba: U Pavlovića konacima gosti zahtevaju da beru maline i muzu krave, proizvode sir i kuvaju obroke

Foto: Agropres

Lučani, Kotraža – Izvori lekovite mineralne vode, prelepa priroda, čist vazduh i bistri planinski potoci samo su neki od potencijala seoskog turizma dragačevskog kraja. Porodica Pavlović iz dragačevskog sela Kotraža otišla je i nekoliko koraka dalje, jer sve što proizvedu na svom imanju postave gostima na bogatoj trpezi.


“ Sasvim slučajno smo došli na ideju da se bavimo seoskim turizmom. Mi ovde radimo poljoprivredu, hektar krompira i hektar maline. Sezonske radnike imamo svake godine i zbog potreba za smeštajem prvenstveno smo podizali objekte. Kada se završi berba maline, radnici odlaze i smeštaji su nam slobodni, a sa druge strane organsku hranu koju proizvodimo imamo u dovoljnim količinama kao i zlatne ruke domaćice Dane, moje majke, koja je decenijama radila u ugostiteljstvu kao kuvarica i sada ima priliku da gostima predstavi svoje kulinarske veštine“, kaže Miloš Pavlović.

„ Bavimo se tovom junadi. Imamo svoje meso, sopstvenu proizvodnju sira i kajmaka. Domaće kokoške i jaja, bukvalno sve što proizvedemo hrane to se preradi i završi u kuhinji. Voće prerađujemo u slatku zimnicu i rakiju, povrće u slanu zimnicu, kompletno smo zaokružili proizvodnju ,kaže Pavlović.

Pandemija korone mnoge je vratila selu, pa se pored onih koji potiču iz dragačevskog kraja, gosti iz Beograda i Novog Sada odlučuju da odmor provedu u Pavlovića konacima.
„ Dolaze porodice sa decom iz svih krajeva Srbije, ali ono što me iznenađuje jeste da među njima ima i dosta stranaca koji su radi da odmor provedu na selu. Mnogi su već bili ovde pa žele da ponovo budu naši gosti, a znatno više je onih koji dolaze po preporuci, poput gostiju iz Rusije, Češke i Poljske. Već su naveliko počeli da rezervišu za ovu letnju sezonu, a među njima ima i onih koji bi učestvovali u berbi maline. Iako im kažem da već imam ugovorene sezonske radnike, oni su zainteresovani da boravak u Kotraži iskoriste da nauče da beru maline, da muzu krave i da ono što uberu u našoj bašti zajedno sa Danom koja je kuvarica spreme sebi za obrok. Sve je više takvih gostiju , kaže Miloš i dodaje :
„ Bili su prošle godine bračni par iz Beograda, žena je poreklom iz Meksika i drže u prestonici restoran meksičke hrane. Oni nisu verovali koliko kukuruza i koliko sorti proizvedemo ,a oni muku muče kako bi nabavlili kukuruz za svoj restoran. Više su vremena proveli u štali nego u šetnji. Sviđa im se život na selu sa svim obavezama koje srpski seljak ima i verujete da će i to biti deo turističke ponude jer to gosti koji dolaze na selo traže“, dodaje Miloš.
Gosti se sve češće odlučuju da seoski odmor provedu radno , ono što je nama rad, izgleda da oni doživljavaju kao razonodu. Mi se često našalimo da je to seoska teretana. Prošle godine nije bilo gosta koji nije tražio da samelje kukuruz, a žene koje su dolazile više su vremena provele u kuhinji kuvajući sarme i slatko, nego što su šetale“, kaže Miloš.
Poed domaće hrane , ono što Pavloviće izdvaja kao domaćine jesu smeštajni kapaciteti prilagođeni potrebama svakog gosta.
„Trenutni smeštajni kapaciteti su za dvadesetak gostiju. Imamo tri apartmana i tri zasebne brvnare. U toku je izgradnja i nove dve brvnare tako da se nadam da će do letnje sezone sve kompletno biti završeno. Svaki apartman poseduje zasebno kupatilo, tv, lap top i internet. Etno domaćinstvo ima mogućnost organizovanja manjih proslava, krštenja, rođendana, venčanja, do 70 gostiju. Vožnja kvadovima uz razgledanje obližnje pećine u susednom selu Rti svakako je doživljaj za pamćenje, a u samom centru sela nalazi se i lekovita mineralna voda.
U etno domaćinstvu Pavlovića konaci imate priliku da probate čuveni dragačevski doručak.
Kako domaćica Dana kaže, to su neizostavna jela na trpezi kojima ni domaći ni strani gosti nisu odoleli.
„Sir i kajmak sa našom pršutom obavezan je na stolu. Slana zimnica poput ajvara kao i sezonske salate uvek su prisutne, kao i gibanica koja se isključivo pravi od domaćih kora, domaćih jaja, sira i kajmaka. Uštipci, proja i kačamak, sve je to ono što predstavnja tradiciju našeg kraja i što je vezano za naše podneblje. Meso sami proizvodimo tako da ga uvek ima u svim oblicima. Tu su džemovi od našeg voća, sokovi i rakija koju ovde proizvedemo za naše potrebe. Dragačevski doručak vole i domaći i strani gosti i nikada se nisu pobunili, zaista su svi oduševljeni, mada Rusima obavezno mora biti krompir na stolu, u bilo kakvom obliku“, kaže Dana Pavlović.


Poslednjih godinu dana, usled pandemije kovida, sela su oživela. Strah od egzistencije ili izolacije mnoge je navela da raskrče svoja imanja i poseju za svoje potrebe neke od povrtarskih kultura.


Dragačevski kraj ima ogromne potencijale za razvoj seoskog turizma. Potrebe naših građana smo prepoznali i ubrzano se radi na asfaltiranju seoskih putnih pravaca jer su oni žila kucavica svakog kraja. U planu je asfaltiranje deset kilometara novih puteva. Podrška onima koji su odlučni u nameri da se bave seoskim turizmom neće izostati ni od strane opštine Lučani,kaže zamenik predsednika opštine Miloš Jovičić.

Prilog emitovan u emisiji Agromozaik, na prvom programu RTV.

Ostavite komentar

error: Content is protected !!