Vesti

Snežana Bogosavljević Bošković – trudila sam se da srpski seljak živi bolje

Foto:GZS

Čačak – Velika je čast raditi za državu i narod, meni je bila čast što sam u jednom periodu
radila za Vladu Srbije, izjavila je bivša ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.
Ona je u intervjuu Glasu zapadne Srbije rekla da se ceo ministarski mandat zalagala da srpskom seljaku bude bolje, uprkos brojnim nepredviđenim situacijama.
Bili ste ministar, preživeli ste mnoge dobre i loše stvari i pritiske, kakvi su vaši utisci posle svega?
Velika je čast raditi za državu i za svoj narod, srećna sam što sam imala tu privilegiju da u jednom periodu pomognem Vladi Srbije da na najbolji mogući način budem na službi svojim građanima. Pripao mi je resor poljoprivrede koji je izuzetno težak i zahtevan, što je bilo i logično s obzirom da sam ja u toj oblasti dugo godina. Trudila sam se najbolje što sam mogla da odradim taj posao, ali zaista je bilo teško s obzirom da nije bila samo poljoprivreda u tom resoru već i vodoprivreda, šumarstvo kao i zaštita životne sredine. Sve su to oblasti koje traže puno angažovanja, znanja, posvećenosti. Mislim da smo dosta toga odradili.
Čime ste najzadovoljniji, a šta mislite da je moglo biti bolje?
Možda bi na tu temu trebalo razgovarati sa poljoprivrednicima. Zadovoljna sam onim delom gde su i oni bili zadovoljni i obrnuto. Nema sumnje da sam sa svojim timom dala sve od sebe da pomognem poljoprivredu. Imali smo dobrih rezultata.
Bilo je i onih koji su vas prozivali, jel vam to teško padalo?
Jeste, teško mi je padalo kad su me prozivali bez osnova i bez razloga, ali sam to uvek opravdavala time da znam da je poljoprivrednicima teško, a onda oni moraju taj svoj “bes” na nekome da iskale pa sam zbog toga imala razumevanja. Znam šta znači raditi pod vedrim nebom, na otvorenom, znam šta znači zarađivati iz poljoprivrede. Bilo je dobro što je tada postojao pozitivan trend i u smislu proizvodnih rezultata i izvoznih rezultata i nekako su nam i godine bile naklonjene osim 2014. dok je 2016. godina bila rekordna godina kada su prinosi u pitanju i žitarice, voća i povrća.

Foto:Youtube

Vaš naslednik je mlad čovek, kako ocenjujete njegov rad na osnovu vašeg ministarskog iskustva?
Na žalost ne stižem puno da pratim, on jeste mlad i ambiciozan i vredan. Sigurna sam da radi sve što može ali i njemu nije lako da se izbori sa svim problemima koji postoje u poljoprivredi, sa elementarnim nepogodama, velikim pritiskom uvoznika da uveze one proizvode koje mi proizvodimo. Nikad nisam bila pesimista i verujem da stvarno u poljoprivredi leži šansa i perspektiva, raduje me kad čujem da se sve više ljudi okreće poljoprivredi, a posebno kada su u pitanju moji bivši studenti koji su završili fakultet ali su se opredelili da se vrate da se vrate na svoju očevinu, dedovinu i da tamo započnu svoj biznis. Ima puno mogućnosti da oni imaju radno mesto na svom imanju i ono što je važno to je da je država nastavila da pomaže kroz subvencije, povoljne kredite. To treba zanti iskoristiti jer je naša šansa definitivno u poljoprivredi.
Šta znači biti ministar i da li je ministar zaista svemoćan?
Nažalost ministar nije svemoćan, svaki ministar daje sve od sebe ali je zaista puno problema, zadataka i obaveza tako da nije moguće svakome izaći u susret i svi oni koji kritikuju i negoduju oni nisu u toj poziciji da vide da nije jedini njihov problem nego takvih pojedinačnih problema ima na hiljade koje jedan ministar treba da reši, ali zaista tako sam radila i verujem da tako radi i kolega.
Moglo bi se reći da ste nekako iznenada postali ministar, kada ste završili mandat vratili ste se u bazu nije bilo nikakvih burnih reakcija…
Imala sam ime, prezime i zanimanje i profesiju i pre nego što sam postala ministar a to sam postala ne zato što sam ja to tražila ili se grabila za tu poziciju već u momentu kada je moja partija i tadašnji predsednik vlade smatrao za potrebnim da treba da pomognem poljoprivredu ja sam se toga prihvatila anikad nisam zapostavila svoj profesorski posao.

I danas sam na fakultetu a i onda sam se trudila da što je moguće češće održim predavanja, propratim studente na ispitima, master i doktorskim studijama. Ovo sam shvatila kao jednu svoju misiju za koju su tadašnji premijer i moja parija mislili da mogu da pomognem. Naravno da sam želela to da uradim, nikad ne bih odbila i od srca sam radila taj posao najbolje što sam mogla. Sada nastavljam sa mojim studentima ali i dalje imam tu aktivnost u skupštini Srbije u zakonodavnom smislu gde ima možda malo manje tenzije ali je isto zahtevno. Očekivanja su sada od mene opet velika, ali sve što radim radim sa ciljem da pomognem građanima, pre svega poljoprivrednicima koliko je to u mojoj moći.
Ivanjičani su velike nade polagali u Vas i čini se da su vam malo zamerili zbog situacije sa gradom, jeste li im oprostili?
Kako ja mogu da im zamerim, znam šta znači kad grad obere rod pre nego što vi stignete da to uradite, ali i oni sad verovatno znaju da nisam bila svemoguća. Ono što je se pokazalo kao dobro jeste ako se sećate činilo se da je grad u prvom momentu sve uništio ali se desilo da je posle toga bio odličan rod jer malina se obnovi. Šini mi se da je te godine rod bio skoro 100 hiljada taona više u odnosu na prethodnu godinu a što je najvažnije cena je bila odlična od 220 do 240 dinara. Tačno je da je jedan broj ljudi ostao zaista oštećen jer intenzitet grada negde bude takav da stvarno uništi čitav zasad, ali država je pomogla onoliko koliko je mogla.

Glas zapadne Srbije

Ostavite komentar

error: Content is protected !!