Vesti

Prof.Milošević – Prelevmani na uvoz krompira do februara jedini spas za domaće proizvodjače

Foto: Agropress

Milan Tomović iz gornjomilanovačkog sela Leušići  decenijama je u proizvodnji krompira,a količine koje proizvodi na 20 hektara nisu dovoljne da zadovolje potrebe domaćeg tržišta,pa se one dopunjuju zahvaljujući kooperantima iz Ivanjice i Sjenice. Godišnje se u domaćinstvu Tomovića proizvede od 800 do 1000 tona merkantilnog krompira,a zahvaljujući sistemima za navodnjavanje koji su postavljeni na 80 odsto parcela,rod je prvoklasan.
„Imamo sisteme za zalivanje, vršimo plodorode zemlje, sva mehanizacija je nabavljena, selektori i mašine za čišćenje i četkanje krompira. Cena nije bila loša,ali je godina bila sušna tako da je mnogima izostao rod i kvalitet. Mi nismo prošli loše zahvaljujući navodnjavanju, ali oni koji nisu imali sisteme, nisu dobro prošli“,kaže Milan Tomović za Agropress.

Foto: Agropress

Skupo gorivo,hemija,herbicidi i mineralno djubrivo koče poljoprivrednu proizvodnju pa i ovu, a dodatno je otežava nedostatak zemlje.
„ Moraćemo da podižemo kredit ukoliko odlučimo da proširujemo proizvodnju jer pored repromaterijala nekad moraš i zemlju da kupiš jer sa svojom zemljom ne možeš, rade se plodoredi, zemlja mora da se odmara jer krompir je kultura koja crpi dosta zemlju“,kaže Tomović za Agropress.
Naredne godine Milan planira da iskoristi subvencije kako bi preostali deo parcela pokrio sistemima za navodnjavanje.

Foto: Agropress

„Kad imaš sisteme za zalivanje, onda mogu da se pokriju troškovi, ali treba neki dinar i da ostane, a ovo je fabrika pod otvorenim nebom ,nikad se ne zna ,rizik uvek postoji. Proizvodjačka cena krompira je 15 dinara, a treba ga uskladištiti, upakovati, doraditi da bi stigao do prodaje, pa se pitamo gde je zarada“,kaže Tomović. Da domaći proizvodjači gube bitku sa uvoznim krompirom potvrdjuje profesor doktor Drago Milošević sa Agronomskog fakulteta u Čačku.

„Glavni razlozi su u prinosu, jer generalno imamo niske prinose. Limitirajući činioci u postizanju visokih prinosa kod nas leže u malom korišćenju kvalitetnog sadnog materijala za zasnivanje proizvodnje konzumnog krompira. Drugi ograničavajući činilac jeste nedostatak sistema za navodnjavanje. U 2017 godini posledice suše su katastrofalne jer krompir se još uvek gaji u brdsko planinskim predelima gde nema navodnjavanja i ne mogu se očekivati visoki prinosi,kaže profesor Milošević.

Foto: Agropress

Prosečni prinosi u Holandiji veći su od 45 tona po hektaru,ta proizvodnja sa takvim prinosom može da podnese transportne troškove konzumnog krompira da bi se dovezao u Srbiju i prodavao .Država bi mogla da uvede privremene prelevmane na uvoz konzumnog krompira bar do februara meseca dok se naš krompir ne proda,na taj način bi se zaštitio domaći proizvodjač koji bi imao računicu da ponove zasnuje proizvodnju,dodaje profesor Drago Milošević za Agropress.

Ostavite komentar

error: Content is protected !!