Vesti

Stroža kontrola namirnica od maja

Građani Srbije moći će od maja, kako je potvrđeno „Novostima“, daleko bezbrižnije da kupuju prehrambene proizvode. Tada bi, naime, trebalo da počne da radiSavet za bezbednost hrane, a uskoro se očekuje i dugo najavljivani početak rada Nacionalne referentne laboratorije.

I pored toga, međutim, stručnjaci upozoravaju kako je potrebno mnogo toga da se uradi, jer je sam Zakon o bezbednosti hrane, još iz 2009. godine, prepun nedostataka, a s vremenom su stroga pravila koja su važila menjana u skladu sa uvoznicima i domaćim proizvođačima, kojima je na prvom mestu bio profit, a ne kvalitet i bezbednost.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, uprkos dosadašnjim zakonskim obavezama, predviđena stručna tela do sada nisu formirana kako bi sistem bezbednosti hrane bio u potpunosti funkcionalan i zaokružen. Krajem prošle godine, formirana je Radna grupa koja će stvoriti Savet za bezbednost hrane.

„Baviće se, na nacionalnom nivou, procenom rizika i utvrđivanjem standarda bezbednosti hrane u Srbiji“, ističu u resornom ministarstvu. – Cilj je da ovu izuzetno važnu oblast prepustimo našim najeminentnijim naučnicima, koji su članovi Evropske agencije za bezbednost hrane i drugih priznatih međunarodnih organizacija u ovoj oblasti. Okvirni rok za formiranje Saveta jeste april ove godine. Namera je bila da formiranjem Saveta građani u isto vreme dobiju dodatnu sigurnost u pogledu zdravstvene ispravnosti hrane.

Sam proces osnivanja Saveta, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, nije direktno povezan s početkom rada Nacionalne referentne laboratorije.

„Intenzivno se radi i na polju Nacionalne laboratorije“, objašnjavaju u Ministarstvu. – Posebna radna grupa će u kratkom roku doneti Akcioni plan za uspostavljanje sistema nezavisne kontrole sirovog mleka.

Prof. dr Dragoljub Cvetković, sa novosadskog Tehnološkog fakulteta, objašnjava kako su ovaj savet i laboratorija izuzetno značajni, jer se njima, praktično, zaokružuje kompletan sistem kontrole hrane.

„Ovakav savet već imaju sve zemlje EU i on je neka vrsta vrhovnog autoriteta u ovoj oblasti“, jasan je Cvetković. – Glavni zadatak saveta, po mom mišljenju, trebalo bi da bude da upozori, predupredi i da edukuje, odnosno, da se zahvaljujući njihovim upozorenjima, preduprede situacije kao što je, pre par godina, bila ona sa povećanim nivoom aflatoksina…

I Marijan Rističević, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu, navodi da bi planska dokumenta kada je reč o bezbednosti hrane trebalo već da postoje.

„Njih, nažalost, i dalje nema“, ističe Rističević. – Ima dosta zastarelih pravilnika koji se primenjuju, a mogu da ugroze zdravlje ljudi i proizvodnju. Tema bezbednosti hrane je široka i podložna raznim uvozničkim i proizvođačkim interesima, a interes treba da bude zdravlje stanovništva, životinja i biljaka.

Kako priča Rističević, jedan od problema jeste i to što su stručnjaci često u vezi sa kompanijama koje se bave proizvodnjom ili uvozom hrane. Na njihovim platnim spiskovima su, a nekad je to i teško dokazivo.

Uključene i organizacije potrošača

Do sada smo imali dva sastanka, a svi su imali zadatak da daju predloge šta i kako treba da se radi, rekao nam je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

„Da bi se osnovala Agencija za bezbednost hrane, potrebno je dosta para“, kaže Papović. – Prava analiza rizika određene vrste proizvoda biće prvo konkretno što će da se uradi. Tražićemo i obavezne izveštaje inspekcijskih organa, kao što smo nedavno radili analizu mleka. Rezultate vanredne kontrole Ministarstva poljoprivrede još nismo dobili, iako su rekli da će biti gotovi za dan-dva. Inspekcije će morati da dostavljaju izveštaje šta rade i kakvi su rezultati tih ispitivanja. Transparentnost u radu je najbitnija. Kod nas inspekcije stalno ispituju neke parametre koji ne postoje.

Novosti

Ostavite komentar

error: Content is protected !!