Vesti

Uvoz srpske kruške u Rusiju samo privremeno obustavljen

Foto; Agromedia

Uvoz srpskih kruški u Rusiju, nije zabranjen, već privremeno obustavljen, dok ekspertski timovi sa obe strane ne obave neophodne konsultacije, kažu iz Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede.
Zabrana uvoza krušaka iz Srbije objavljena je na sajtu Ruske službe za fitosanitarni nadzor. Iz ove službe navode da su Nacionalnoj organizaciji za karantin i zaštitu rastinja Srbije više puta prijavljivali da su zabrinuti zbog kvaliteta kruške iz Srbije,pa su od 14 februara uveli vremensko ograničenje na uvoz svežih krušaka iz Srbije,uključujući i preko trećih zemalja,sve do održavanja razgovora na ekspertskom nivou i pojašnjenja situacije sa kompetentnim državnim službama.

Foto: Agromedia

Ruska služba za fitosanitarni nadzor navela je da je tokom provera uvoza krušaka iz Srbije u februaru ove godine nasla sortu konferencija koja nije karakteristična za Srbiju.
Ministarstvo poljoprivrede Srbije je navelo da u februaru nije bilo izvoz krušaka na rusko tržište, dok je nekoliko manjih isporuka bilo u januaru, a da se najviše kruške izvozi se u periodu septembar decembar.

Kruška se najviše izvozi u periodu od septembra do decembra,a Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja očekuje da će se intenzvinom komunikacijom sa ruskom stranom brzo razrešiti se sve nedoumice.

Inače, u velikim trgovinama teško je naći krušku proizvedenu u Srbiji. Uglavnom se prodaju iz uvoza, prvog kvaliteta. One prozvedene u Srbiji prve klase izvoze se u Rusku Federaciju. U marketima ima i domaćih sorti, ali uglavnom druge klase. U pojedinim i uvozne i domaće imaju istu cenu – 200-250 dinara. .

Srbija sa posejanih 7.343 hektara stabala krušaka, i prosečnim godišnjim rodom od 65.000 tona daleko je iza vodećih proizvođača – Italije, Španije, Belgije i Poljske, gde inače država daje izuzetno velike podsticaje za ovu vrstu proizvodnje kako kroz mere direktnih plaćanja tako i kroz podršku za ruralni razvoj.
Upravo taj sistem jakih podsticaja utiče na postizanje niže proizvođačke cene jer su niži troškovi u primarnoj proizvodnji. Na strani proizvođača iz inostranstva je i i to što primenjuju visoku tehnologiju gajenja, savremene agrotehničke mere pa su i prinosi veći.

Izvori,Blic, Slobodna Evropa, Beta

 

Ostavite komentar

error: Content is protected !!