Животна средина

Велике штете по буџет због криволова

И док први члан, још увек важећег, Закона о дивљачи и ловству каже да је дивљач природно богатство и имовина Републике Србије, истраживање ВОИЦЕ-а показује да се на домаћим ловиштима често врши неконтролисани и неумерени одстрел који државној каси причињава милионску штету али и прети опстанку одређених врста.

Ниске јануарске температуре ал02 и вест да су код Великог Градишта ухапшена три ловца јер су у свом улову имали и строго заштићену врсту дивље гуске, отвориле су вруће питање: ко се и на који начин брине о дивљим животињама?

Ловци тврде да су они ти који су “еколошки свесни и одговорни као и да редовно прихрањују дивљач у тешким зимским околностима”, како пише у једном од бројних саопштења Ловачког савеза Србије (ЛСС). На другој страни су бројне организације за заштиту животне средине, међу којима је и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС), чији Тим за борбу против криволова константно упозорава на “стравичне размере прекомерног лова и криволова заштићених птица у том делу државе”.

Законом о дивљачи и ловству, усвојеним 2010. године, дивљач се дефинише као природно богатство у власништву Републике Србије. Право на газдовање том “имовином”, чија се вредност мери милионима евра, држава је у највећој мери препустила тзв. корисницима ловишта. То у пракси значи да ловиштима управља око две стотине ловачких удружења, неколицина рибњака, Национални паркови, јавна као и неколико приватних предузећа. Део новца добијен на име Накнаде за коришћење ловостајем заштићене врсте дивљачи и издавања ловне карте издваја се у одвојене Буџетске фондове за развој ловства Србије и Војводине.

“Преко 80.000 ловаца, у овим временима представљају изузетну снагу у домену очувања дивљачи и њихових станишта, заштите природе и сталне бриге о биодиверзитету на простору читаве Србије”, истакнуто је на свечаној седници поводом обележавања 120. годишњице Ловачког савеза Србије (ЛСС), одржаној у Београду октобра 2016.

Истраживање ВОИЦЕ-а показује да се о овом националном богатству, немерљиве нематеријалне и изузетне материјалне вредности, не управља адекватно те да постоје индиције да се на већини ловишта дивљач неконтролисано и неумерено лови.

“Стање у ловству у Републици Србији, у последњих 20 и више година, посматрано кроз планирање, спровођење мера за заштиту, управљање, лов, коришћење и унапређивање популације дивљачи, као и улагање у ловишта и дивљач, не може се оценити позитивним”, наводи се у Стратегији развоја ловства Владе Србије за период 2014-2029.

Као разлоге за наведено стање, аутори Стратегије наводе тешке друштвено-економске прилике у земљи, недовољно стручног планирања, као и непрофесионалан однос према газдовању ловиштима од стране њихових корисника.

По површини тзв. ловне површине (више од осам милиона хектара), као и по броју регистрованих ловаца, Србија се најчешће пореди са Аустријом, у којој је активно око 110.000 ловаца. Основу ловства у Аустрији чине готово исте врсте дивљачи, с тим да су матични фондови популација дивљачи и обим њиховог коришћења у Аустрији вишеструко већи него код нас. Поређења ради, Србија има око 6.000 јелена и око 90.000 срнеће дивљачи, док Аустрија има око 90.000 јелена и око 600.000 срнеће дивљачи, показују бројни документи и научни радови који се баве ловством у Србији.

Подаци Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство о бројности дивљачи на ловиштима која су дата на управљање, показују да у Војводини има укупно око 3.000 европских јелена, око 60.000 срна, око 7.000 дивљих свиња и око 270.000 зечева.

Неуједначени подаци о бројности крупне дивљачи на домаћим ловиштима указују на проблем прикривања стварног броја одстрељених јединки. Истраживање ВОИЦЕ-а показује да корисници појединих ловишта не пријављују прецизне податке о извршеном одстрелу крупне и ситне дивљачи те је на тај начин, а на име накнаде за коришћење ловостајем заштићене врсте дивљачи и накнаде за ловну карту, оштећен буџет Србије и Војводине.

Мирослав Станишић, ловац из Мола, каже за ВОИЦЕ да се у Ловачком удружењу (ЛУ) Панонија из Мола говорило о томе како су се током ловне сезоне 2012/13. неовлашћено издавале дозволе за одстрел, да је вршен неумерен и неселективан одстрел срнеће дивљачи, да нису коришћене ловне маркице, као и да није било јасно ко је управник ловишта.

“Незадовољни стањем, чланови удружења су сматрали да су то елементи који указују на кршење закона о дивљачи и ловству. Постоји сумња да је било случајева током те године, када уловљена срнећа дивљач није фактурисана, чиме постоје индиције да су оштећени буџети ЛУ Панонија али и Србије. Уколико се испостави да су сумње тачне, долазимо до закључка да је уплаћено мање средстава на име накнаде за коришћење ловостајем заштићених врста”, наводи Станишић.

Средства која су уплаћивана од 2014. до данас показују да су буџетски фондови за ловство Србије и Војводине заједно износили око милион евра годишње.

Станишић се обратио Окружном тужилаштву које је оценило да и поред поднетих доказа нема елемената за кривично гоњење, што свакако треба додатно да се испита, а на чему се и даље ради.

О тешким приликама на српским ловиштима говоре и стручњаци који сматрају да је могуће ускладити лов и очување животне средине, попут др Јадранке Делић из Покрајинског завода за заштиту природе.

У својој докторској дисертацији Јадранка Делић тврди да се “ситуација у погледу незаконитог лова (криволова и ловокрађе) није побољшала у последње време. На ловнотуристичком тржишту постоји дискрепанца између понуде и тражње, о чему говоре неке анализе, на основу којих се види да понуда дивљачи за комерцијални одстрел знатно превазилази исказане потребе потенцијалне ловнотуристичке клијентеле”.

“Непоштовање закона и енорман излов, уз главног кривца за нестајање станишта, а то је интензиван развој пољопривреде, допринео је драстичном смањењу бројности одређених врста ситне дивљачи (јаребица, препелица, на неким подручјима зец и др.) на целом простору Војводине. Зато је у циљу опстанка и опоравка неких врста ситне дивљачи, каква је на пример препелица, потребно забранити лов на одређени временски период”, наводи се у одбрањеној докторској дисертацији Јадранке Делић.

“На скупштини нашег удружења одржаној 2014. бивши председник Жарко Матић нам је гласно рекао да је током сезоне 2012/13. одстрељено око 1.500 грлица и препелица, иако смо сви знали да је прописана квота за наше удружење по 500 јединки од сваке врсте” наводи Мирослав Станишић за ВОИЦЕ.

Подаци Ловачког савеза Србије показују да се последњих година убије око 40.000 препелица у једној сезони. На другој страни, представници ДЗППС-а тврде да се годишње на ловиштима одстрели близу 100.000 препелица. Поред неумереног одстрела, орнитолози истичу да се лов на препелице врши нелегалним средствима тзв. електронским вабилицама, чија је употреба строго забрањенаважећим Законом о дивљачи и ловству.

Тим за борбу против криволова из ДЗППС-а у 2016. утврдио је 65 локација на којима су коришћене вабилице. Против познатих и непознатих починилаца поднето је више од 20 кривичних пријава. У само једном случају пресуда је позната, а велику казну за криволов препелица (око 7.000 евра) уз коришћење вабилица околини Кикинде платио је бивши италијански политичар Габриеле Ћимадоро.

Глобална популација препелица у последње три деценије умањена је за 70 одсто, тврде у Светској организацији за заштиту природе (ИУЦН). Поред интезивне пољопривреде, као један од најважнијих разлога који утиче на пад бројности ове врсте стручњаци ИУЦН наводе лов који је у већини ЕУ земаља трајно забрањен.

Задатак Владе Србије, наводи се у образложењу важећег Закона о дивљачи и ловству, треба да буде успостављање равнотеже интереса друштва у односу на дивљач, стварањем повољне климе за економски развој, очувањем еколошких вредности и оптимизовањем законског оквира за ловство.

Како је у децембру 2016. најавио председник Ловачког савеза Србије Драган Шормаз, нови Закон о дивљачи и ловству могао би бити усвојен најкасније до средине 2017. године.

ВОИЦЕ

Оставите коментар

error: Content is protected !!