Vesti

Veliki cvrčak napada kupine

Grančice kupine koje je napao cvrčak, foto: D. Milošević
Grančice kupine koje je napao cvrčak, foto: D. Milošević

Čačak – U kupinjacima oko Rekovca, pre pet leta, namnožila se napast koja je počela da lomi grančice, dok se iz godine u godinu beleže sve veće štete i u drugim područjima SrbijeUzorak je donet dr Dragu Miloševiću, profesoru Agronomskog fakulteta u Čačku, koji je utvrdio da je reč o cvrčku a zatim je u Institutu za zaštitu bilja u Beogradu snimkom zvuka – pošto svaka podgrupa insekta ove vrste ima svoju frekvenciju – ustanovljeno da je to familija cikadida, odnosno velikih cvrčaka.

– Trenutno se kod nas o ovoj vrsti insekata zna samo iz knjiga. Pojedine poljoprivredne stanice u Srbiji i lani su podnele izveštaj o napadu ove štetočine čije je suzbijanje veoma komplikovano – kaže profesor Milošević za „Politiku”.

On je sa apsolventom AF Zvonkom Mijailovićem izučavao svojstva novog uljeza i nedavno su na fakultetu predstavili nalaze tog istraživanja.

– Cilj nam je da voćare upozorimo na opasnost koja dolazi, i predočimo im da je suzbijanje složen posao. Posle ovoga, bar se ne može kazati da će napad cvrčaka biti iznenađenje.

Životni ciklus ovog insekta sastoji se od stadijuma jajeta, nekoliko stupnjeva larvi i imaga. Larve se hrane sisanjem sokova iz korena a imaga iz zeljastih nadzemnih delova. Ženka polaže jaja u zareze na rodnim grančicama koje pravi snažnom i dugom legalicom. Zbog tog oštećenja, pod teretom roda ili pri jačim udarima vetra, lome se grane. Štetu nanose i larve jer se posle piljenja spuštaju u koren i tu sisaju sokove tokom razvića, do izlaska na površinu. Pored kupine i maline, jajna legla uočena su i na dudu, vinovoj lozi i šljivi.

foto: D. Milošević

Veliki cvrčak, nova napast u kupinjacima po Srbiji, foto: D. Milošević

Dužina odraslog insekta je od 16 do 20 milimetara. Dve sedmice posle pojave, mužjaci, sada iz krošnji visokog drveća, počinju pesmu, prizivajući ženke na parenje. Samo između 4. i 12. juna 2014. godine, istraživači su na području Avale, Zlatibora, Ivanjice i Novog Pazara, na osnovu zvuka otkrili šest različitih vrsta cvrčaka.

U Francuskoj je, inače, pre deset godina, utvrđeno da se zov mužjaka sastoji od dve naizmenične melodije. Prva je sporo emitovani cvrk, dok se u sledećoj ubrzava. Suština je da cvrčanje počinje mirno a završava glasno. Na jugu Evrope, u Grčkoj, izmereno je da traje nešto duže od jednog minuta, u proseku. Najkraće snimljeno trajalo je 16, najduže više od 120 sekundi, dok se frekvencija mužjakovog zvuka kretala između 12 i 16 kiloherca (normalan raspon sluha odraslog čoveka je od 20 herca do 16 kiloherca).

A kako da se voćari bore s novim neprijateljem?

– Nije mogućno potpuno i uspešno suzbijanje ove štetočine, jer ženka polaže jaja i u druge biljne vrste. Zato je osnovna mera u borbi protiv cvrčaka odsecanje, uklanjanje i spaljivanje grana sa položenim jajima. Možda bi primena sistemičnih insekticida bila još značajnija, i potrebno je taj učinak ispitati u što kraćem roku, uz obavezu da se ti preparati koriste samo u vreme kad to nije štetno po pčele i radnike – ističe profesor Milošević.

Prvi talas izleganja ove štetočine u našim klimatskim uslovima, po dosadašnjim iskustvima, dolazi između 20. maja i 5. juna.

Izvor: Politika, G. Otašević

Ostavite komentar

error: Content is protected !!