Vesti

Žene sa sela ceo životni vek rade na tuđem imanju, bez radnog staža

Foto: Agropress

Ivanjica – Žene na selu rade 20 sati dnevno u domaćinstvu koje nije njihovo vlasništvo-većina njih bez dana radnog staža i mogućnosti da decu upišu u vrtić

,,Moj dan počinje u pola pet, ulazim u štalu, prvo očistim, prostrem i onda počnem da muzem krave. Kad pomuzem, ložim vatru, stavljam doručak, ručak, pa posle krećem na njivu. Moj radni dan traje od 18 do 20 sati. Sad trenutno na njivi žene puno ne rade, čekamo da se `dogna` kukuruz, pošto se bere mašinski i mi istovaramo ručno u salaš”, kaže Čelka Jovanović iz ivanjičkog sela Prilike.

Ženski rad nije priznat ni prepoznat u poljoprivredi i domaćinstvu.
Obično se muškarci vode kao zaposleni na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene na selu rade u njivi kao pomažući članovi domaćinstva, istaknuto je povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena na selu.

Čelka Jovanović,selo Prilike, Foto: Agropress

Naša sagovornica dodaje da za tri ipo decenije nije imala dana odmora, a iako je majka troje dece, morala je da rasporedi svoje obaveze.

,,Kada sam došla pre 35 godina u kuću Jovanovića, radila sam u firmi, morala sam ujutru da poranim, da namirim stoku, da odem na posao, a kada dođem, presvučem se i odem na njivu, od jutra do mraka, zavisi koji su sezonski radovi. Na odmor za 35 godina nigde nisam otišla, ko ima više stoke ne može da ode jer nema kome stoku da ostavi. Tri generacije u kući je bilo, stariji su se poštovali i ostajali da gledaju decu, a mi smo mlađi išli da radimo poljoprivredu. Sada stariji rade, a mlađi u kući“, kaže Čelka za Agropres.

Foto: Agropress

Iako su kada treba da rade najbrojnije u selu, samo 13 odsto njih su vlasnice domaćinstava. Kao majke, u neravnopravnom su položaju u odnosu na žene koje žive u gradu i one koje su zaposlene.

,,Majka sam troje dece, radila sam 27 godina i ostala bez posla. Čekala sam starosnu penziju i ostvarila 14 hiljada dinara. Da mi nisu uveli dve godine za treće dete radnog staža imala bi veći prosek penzije. Sve je skupo za decu, majke sa sela koje ne rade kao što je to slučaj sa mojom snajom, ne mogu da upišu decu u vrtić, kažu da nije u radnom odnosu, a ja se pitam kako nije, kada živi na selu i radi od jutra do mraka”, dodaje Čelka i apeluje na javnost da dete poljoprivrednika treba tretirati isto kao dete zasposlenog u gradu.

Jedini izlazak za Čelku bile su svadbe i veselja koje je, kako kaže, morala da odradi jer život na selu zahteva rad od jutra. Sa njom se slaže i suprug Radenko.

,,Raspodeli li smo obaveze, jedan dan Čelka je zadužena za štalu, a drugi ja, i tako već decenijama. Imamo 24 grla stoke. Kada je proizvodnja mleka u pitanju, tu je status `samo da nismo dokoni`, kaže Radenko.

On dodaje da je cena prve klase mleka 31 dinar, a na količinu bude i veća. Međutim, letos im je otkupljivač rekao da moraju da smanje mleko, jer ne mogu sve da otkupi, tako da su Jovanovići morali višak da prosipaju.

Foto: Agropress

,,Tanka pređa i za tov junadi, ako ostane 50 evra po biku biće dobro, ali teško, zemlju uzimam pod zakup, pedeset odsto kukuruza podbacilo, pa ni silaže neće biti dovoljno. Kukuruz će sigurno poskupeti, sada je 22 dinara, soja poskupela, suncokret isto, stočne mekinje džak bio 430 dinara, a sada je 570, slaba vajda za seljaka. Silaže sameljem oko dva hektara, kukuruza barem tri hektara, ali nema dovoljno, ova godina je očajna načisto”, kaže Radenko za Agropres.

Stočarstvo nije jedina grana poljoprivrede kojom se Jovanovići bave. Proizvodnja maline na 55 ari godinama je aktuelna u domaćinstvu Jovanovića, ali tonu ipo je propalo jer nije imao ko da je obere.

,,Sa 55 ari imao sam nešto više od devet tona, solidan je to rod obzirom da je godina bila loša. Malinu sam dao po 150 dinara, ali nisam sve naplatio. Nekada je bila dobra para na malinama, ali danas ne, jer svi su je posadili. Odustali su mnogi od stočarstva i okrenuli se samo malini, a ona se radi deset meseci godišnje i nema više cenu kojom mogu da se pokriju troškovi. Oni koji su je nekada brali u ivanjičkom i ariljskom kraju u međuvremenu su posadili svoje, pa ni srpsku malinu nema ko ni da obere”, dodaje Radenko Jovanović za Agropres.

Agropres

Ostavite komentar

error: Content is protected !!