Lovačko udruženje Čemernica: Projekat naseljavanja srneće divljači dao izvanredne rezultate

1898.godine standardno broji oko 600 lovaca raspoređenih u 13 lovačkih sekcija, prenose Vestinet.
„Lovna sezona na divlje svinje, kada je reč o grupnom lovu počela je 1. septembra i traje do 28.februara. Plan za odstrel, u skladu za godišnjim planom gazdovanja lovišta su 74 jedinke.Na polovini smo do ostvarenja godišnjeg plana, kaže Aco Aleksić, stručno lice za gazdovanje lovištem Čemernica i dodaje da je divlja svinja u ekspanziji.

Aco Aleksić, stručno lice za gazdovanje lovištem Čemernica, Foto: Vestinet

„Optimalni fond u lovištu je 200 jedinki divljih svinja. Problem su enormne štete u svim lovištima širom Srbije, pa i kod nas, usled loše , nerodne godine. Iako se intezivno iznosi hrana, na godišnjem nivou preko 40 tona, to nije dovoljno jer problem stvaraju i medvedi koji se hrane kukuruzom,a gde on dodje na hranilicu, tu divlje svinje više ne prilaze.

Monitoring medveda, Foto: Vestinet

Pored divljih svinja, ogromne štete prave i medvedi, najčešće na pčelinjacima . Samo u poslednjih mesec dana stradalo je oko 30 pčelinjaka, a ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da su se već spustili u gradsku sredinu, kaže Aleksić.

Foto:Vestinet

Zahvaljujući projektu monitoringa medveda koje je ovo lovačko udruženje sprovelo u saradnji sa Biološkim fakultetom, do sada su obeležena tri grla i njihovo kretanje svakodnevno se prati preko mobilne aplikacije.
„ Ono što znamo jeste da ne napuštaju teritoriju lovišta Čemernica. U 95 posto slučajeva su su u našem lovištu u tu su im i brlozi, dodaje Aleksić.
Kada je reč o srnećoj divljači, njihova brojnost u lovištu je 700 jedinski što predstavlja optimalni fond i to zahvaljujući projektu naseljavanja ovih divljih životinja koje je LU Čemernica sprovelo 2000. godine.

„ Pre 20 godina sporadično se viđala srneća divljač u našem lovištu,a onda smo 2000.te godine ušli u program naseljavanja srneće divljači koji je odobren od strane resornog Ministarstva i trajao je osam godina. To je dalo izvanredne rezultate tako da smo 2011 godine krenuli u selektivni odstrel, a 2018. godine u redovan. Danas izlovljavamo oko 100 jedinski srneće divljači , kaže Aco Aleksić, stručno lice za gazdovanje lovištem Čemernica i dodaje da su štete od srneće divljači na poljoprivrednim kulturama izuzetno visoke i teško nadoknadive.

Foto: Vestinet

Najveću štetu srneća divljač napravila je na malinjacima, a visina štete je ogromna tako da nismo u stanju da te štete isfinansiramo. Zahvaljujući Lovačkom savezu Srbije koji je sklopio ugovor sa AMSS , one se nadoknade, kaže Aleksić.

Foto: Vestinet

Lovačko udruženje Čemernica broji oko 110 čeka svih tipova, oko 100 hranilišta za krupnu i 20 za sitnu divljač, 300 solila i fazaneriju od 1060 kvadrata.Njih svakodnevno obilazi Dejan Cukavac, lovočuvar ovog Udruženja.

„Moje zaduženje je da posmatram divlje životinje, pratim njihovo zdravstveno stanje i hranilišta, koliko ih često posećuju . Radno vreme lovočuvari nemaju, sve što urade, to ostaje iza njih, kao trajno nasleđe.

Dejan Cukavac, lovočuvar LU Čemernica, Foto: Vestinet

Ovde, u selu Maće, najviše ima divljih svinja, srneće divljači, lisice, zeca i vuka. Hranilišta divljih svinja sigurnost su za meštane ovih krajeva i njihove poljoprivredne kulture, a lovište je namireno po meri da se ne tove, već održavaju. Kada imate priliku da vidite prizor od 20 jedinki srna u jednoj grupi, to nema cenu, kaže Cukavac i dodaje da posao lovočuvara može da radi samo onaj koje vezan za prirodu iz ljubavi.

Foto: Vestinet

A da bi gazdovali sa krupnom divljači, lovačko udruženje je 2012.godine izgradilo hladnjaču za prijem odstreljene divljači, uzorkovanje , sa komorama za rashladjivanje i zamrzavanje , po najsavremenijim standardima.

GZS / Vestinet