Požega – Postoje brojna lovačka udruženja u Srbiji, ali samo jedno ima lovca kao što je Milić Vasović iz sela Tometino Polje,
93 godišnjak koji je nedavno prošao sve neophodne lekarske preglede kako bi produžio višedecenijski lovački staž, prenosi Vestinet.
„ Zdravlje me dobro služi, tako da sam sve lekarske preglede, ukupno šest odlično prošao. Nema odlaganja lovačke knjižice, i dalje se ide u lov,a i za njega živim više od pola veka . Sa tom ljubavlju jednostavno se živi, deda i otac bili su lovci , njihovim stazama pošao sam i ja“, kaže starina Milić Vasović iz Tometinog Polja.
Kao i većini lovaca, najbolji saputnik u lovu je lovački pas. Milić ih je nekada imao više, a sada ima samo Aru.
„ Prošle godine u lovu nestala su mi dva psa, čuveni su bili, gde se oni pojave, izgone divljač, vredeli su više od krave, dodaje Milić Vasović.
Milić za sebe kaže da je lovac u duši,a svaki ko to zaista i jeste , na prvom mestu je i čuvar prirode.
„ Ovde u podnožju Mlajena, između Požege i Divčibara , Bog na prirodnim lepotama nije štedeo. Proći ovim šumama je blagostanje za dušu i telo. Predatora ima, prave ogromne štete, tako da se najčešće sa kolegama lovcima organizujem za lov na lisice i šakale. Iznad kuće sam napravio kućerak, sklonište za lovce gde se mogu odmoriti ,a najčešće je to i mesto okupljanja pre polaska u lov. Svaki od njih zna gde stoji ključ, dodaje Milić Vasović.
Pored lovačkog psa koji je lovcu najbolji prijatelj, svaki od njih pamti i prvu pušku koju je sa sobom nosio u lov.
„Jednocevka ruskinja, dan danas je se sećam, a imam evo 93 godine , vitalan sam , prepešačim kilometre i na svežem vazduhu sam većinu vremena, što bi se reklo, lov je zaslužan i za dug život, kaže Milić Vasović.
GZS / Vestinet
){kind=link}