Čačak – Tokom 2023. godine JKP „Gradsko zelenilo imalo je plansku sadnju drveća, odnosno utvrđenu plansku dinamiku prolećne I jesenje sadnje.
„Tokom prolećne sadnje posadili smo preko 300 stabala lišćara I četinara. Akcenat je bio na vrtićima, školama, popunjavanju drvoreda, odnosno zamena stabala koja su dotrajala kao i u parkovima, Velikom, na Trgu Đure Salaja i Reonskom parku u Atenici. Takođe radili smo sadnju i na periferiji grada”, kazao je direktor JKP „Gradsko zelenilo Dejan Ćosić.
Prema njegovim rečima prolećna sadnja je manje aktuelna dok se veći akcenat stavlja na jesenju jer je veći procenat primanja stabala.
„Imamo nabavljen sadni materijal i ono čime možemo da se pohvalimo jeste da u novom kraku Bulevara Radomira Putnika je formiran drvored od 110 stabala katalpe, to je kuglasta forma kalemljena na 2, 5 – 2, 10 metara zbog pešačke zone, što znači da nećemo imati problem sa većim stablima kao što je to u Bulevaru Vuka Karadžića gde imamo problem sa platanima”, rekao je. Ćosić i dodao da je osim sadnje drveća odnosno dendro materijala važno i njegovo orezivanje.
Sadnja drveća se planira i da bi se odabrala vrsta, potrbno je znati gabarite ulice da li je to pešačka zona ili samo zona saobraćaja odnosno širina zelenog pojasa.
„Imamo primer Ulice Veselina Milekića gde su bila posađene lipe pre mnogo godina, stabla su u prečniku bila čak i do 50 centimetara, gde je kruna stabala je morala da bude limitirana. Svake godine smo radiki tu nepopularnu aktivnost, a to je takozvano ‘orezivanje u glavu’. Neophodno je zato da u perspektivi, stabla kao što su platan i lipa koja rastu u visinu i do 15 metara, nisu za sadnju u ulicama koje nemaju dovoljnu površinu, već za parkovske prostore i kao soliterna stabla”, istakao je Ćosić.
Da bi se formirao neki drvored potrebno je voditi računa o pešačkoj zoni, rasporedu znakova, kako ne bi došlo do ometanja vidljivosti znakova i komunikacije pešaka.
„Sve to treba uzeti u obzir I ukomponovati da bi se posadilo i formirao drvored koji bi oplemenio ulicu i u funkcionalnom i u estetskom smislu.
„Konkretno u Ulici Veselina Milekića smo zamenili stabla pa smo sa jedne strane posadili kuglasti javor a sa druge katalpu hibridne forme koja je popukarna ne samo zbog krošnje, već zato što nema mnogo orezivanja i uklapa se u gabarite ulice”, rekao je Ćosić.
Prema njegovim rečima najveći problem je u Ulici Filipa Filipovića gde je takođe drvored lipa koji se zbog instalacija moraj limitirati orezivanjem ‘u glavu’, svake godine pa sada imamo stabla u prečniku od 50 centimetara, a koje nema neku impozantnu krunu koja odgovara. Slična situacija je i u Bulevaru Vuka Karadžića gde su posađeni platani čija krošnja je do razdelnog ostrava.
„Njih smo ove godine planirali da orežemo, ne drastično, ali primetno je da trotoarna površina zbog njih više nije bezbedna jer to su stabla kod kojih je veličina krune iznad zemlje ista kao korenov sistem ispod zemlje”, naglasio je direktor JKP „Gradsko zelenilo”.
Za trotoarne površine takva stabla nisu pogodna već kuglaste forme koje imaju funkcionalnu i estetsku ulogu.
„U Ulici Svetog Save imamo posađene breze koje ne trpe drastično orezivanje jer gubi formu i nema tu moć regeneracije kao platan i lipa koji mogu da se orezuju u bilo kom mesecu u godini. Sa druge strane breze su i ogroman alergelen i zbog toga moramo dobro pre izlaska na teren i sadnje nekog stabla da uzmemo u obzir zahteve građana ali i stručnjaka iz raznih oblasti da li gde treba posaditi određenu vrstu”, naglasio je Ćosić.
Međutim, hibridna i kuglasta stabla nemaju tu količinu zelene mase koja može da utiče ma mikro i makro klimu, ali to sa druge strane iziskuje širenje velikih parkovskih površina i priobalje reke Zapadne Morave, kao i Spomen parka.
Agropress
