Vesti

Svet da zavidi, Srbija da se diči – malinjacima Milomira Stojića iz ariljskog sela Mirosaljci

Malinjak Milomira Stojića iz Mirosaljaca, opština Arilje, Foto: Agropress

Arilje – Pre tri ipo decenije, Stojići su podigli prve zasade maline, 4 do 5 hektara vilameta i mikera i proslavili se kao svtski rekorderi u prinosu crvenog zlata. Pre tri godine, kako kažu, zbog novonastale situacije i neisplativosti proizvodnje, vilamet i miker su poslali u istoriju i opredelili se za tulamin i polku, na ukupno 6 hektara.

Milomir Stojić u jednom od svojih malinjaka, Foto: Agropress

“ Sada imamo oko 2,5 hektara tulamina i 3,5 hektara polke. Dugo godina smo postizali visoke prinose vrhunskog kvaliteta što i dana danas postižemo . Sa sortom vilamet postizali smo prinos od 28 – 31 tonu vrhunskog kvaliteta maline, a sa mikerom od 24-27 tona, i to bez protivgradne mreže i sistema za navodnjavanje. Danas je situacija drugačija, na našim plantažama imamo prinose u tulaminu od 26 – 30 tona, a polke od 15 – 20 tona po hektaru “, kaže Milomir Stojić, višegodišnji svetski rekorder u prinosu crvenog zlata.
Protivgradna mreža, sistemi za navodnjavanje i orošavanje i primena svih neophodnih agrotehničkh mera čine malinjak jednim od najreprezentativnijih u Evropi, zahvaljujući pre svega ozbiljnosti proizvodjača poput Milomira Stojića.
“ Proizvodnja maline ne može da se radi na primitivan način i da se improvizuje, ko očekuje ozbiljnije prinose, mora da ima protivgradnu mrežu, sisteme za navodnjavanje. Polka ima na 3,5 hektara i sisteme za orošavanje, mora se neprestano ulagati i raditi u malinjacima jer vreme improvizacije davno je prošlo”, kaže Stojić za Agropress. On smatra da je proizvodnja maline bez protivgradne mreže i sistema za navodnjavanje veliki rizik za proizvodjača jer ne može garantovati opstanak i egzistenciju malinara.
“ Proizvodjači koji ne mogu da proizvedu 20 tona maline po hektaru ne mogu da opstanu, sa današnjim cenama i vremenskim neprilikama koje nas prate. Svaki malinar treba da radi samo onoliko koliko može da odradi sam, odnosno sa članovima porodice, na pravi način uz primenu svih agrotehničkih mera, a onda će doći i prinos koji će moći da opravda rad koji je uložen u proizvodnju maline”, kaže Milomir Stojić za Agropress.

Malinjaci Stojića, Foto: Agropress

Da bi proizvodnja maline opstala ne može da se radi za cenu koštanja maline, trebalo bi proizvodjači da imaju neku svoju zaradu , a pristojna zarada na cenu koštanja bi mogla da prodje na ivici od evra i po, smatra Stojić.
“ Postoji mišljenje ljudi da je dovoljno da čovek u proizvodnji maline zaradi 20, 30 dinara , ja bih samo podsetio da su ljudi na krompiru ranije zaradjivali puno više, kao i na šljivi i jabuci. Malina je nešto mnogo teže ,vrednije i ozbiljnije i ona odnosi zdravlje ljudima i ne može se raditi za cenu koštanja”, zaključuje Stojić.
Kopanje malinjaka privodi se kraju kao i djubrenje malinjaka stajskim djubrivom, a Milomir Stojić tvrdi da bez motike nema ni malinarstva.
“ Nema hleba bez motike, nije normalno da se herbicidima tretira nešto što je živo i treba da da rod , u njega treba da se unese ono što biljka zahteva , stajnjak. Već dve decenije odgovorno tvrdim da bez motike nema malinarstva, motika je osnov za dobijanje kvaliteta i dugu eksploataciju zasada”, dodaje Stojić.
Površine ne donose profit, nego kvalitet i kvantitet , a to podrazumeva da čovek mora prema svojim sposobnostima da podigne zasade, ne treba gledati u nekog drugog ,meni je Bog dao da napravim prinose i kvalitet”, zaključuje Stojić.

Da bi se osigurali od suše, Stojici su tri ipo kilometara doveli vodu do svojih malinjaka, a protivgradnom mrežom ne štite samo rod, već i zasade koji mogu poslužiti za primer u svetskoj enciklopediji proizvodnje crvenog zlata.Primer uspesne proizvodnje danas ogleda se i u odgovornosti svakog člana porodice.
“ Mislim da je dobro imati protivgradnu mrežu i zbog mladog zasada za narednu godinu, dešavalo se da se mladi lastari polome i naredne godine , da nema šta da se veže . Sa druge strane, 3,5 km je tačno od bunara do ove tačke gde se sada nalazimo, tri godine smo radili na dovodjenju vode da bi pokrili sve površine i uložili veliki novac i to nam garantuje sigurnost od suše, medjutim, opet tvrdim da je sve u Božijim rukama“, kaže Milomir Stojić za Agropress i dodaje:
“ Da bi proizvodnja maline bila isplativa, za početak moramo da smanjimo površine i primenjujemo agrotehničke mere kako bi ostvarili visoke prinose i kvalitet, jer što manje bude druge klase, to je za sve mnogo bolje. Ja nikada nisam bio ni u jednom udruženju i neću biti, ne očekujem da bilo koje udruženje može promeniti situaciju u smislu postizanja veće cene, a to ne očekujem ni od države. Moj stav je bio i ostao da me država nije terala da podignem zasade, ja sam ih svojom voljom podigao i niko mi ništa ne duguje”, kaže Stojić .
Desna ruka Milomiru u svakodnevnim obavezama u domaćinstvu je 31-godišnji sin Dragan. On smatra da profitabilnost proizvodnje maline zavisi pre svega od članova porodice koji moraju biti uključeni u proizvodnju maline zajedničkim radom i interesima.
“ Jedan čovek na velikoj površini ne može ništa sam da uradi, samo ako je porodica sa njim i ako ima punu podršku, onda može da uspe i prosperira.

Dragan Stojić, selo Mirosaljci, opština Arilje, Foto: Agropress

Sa druge strane, odluka da vilamet i miker zamenimo sa polkom i tulaminom pokazala se kao odlična jer definitivno smatram da je svež program budućnost maline. Ne planiram da proširujem zasade, imamo šest hektara maline i nije isto kada radite proizvodnju maline za svež program i kada radite za zamrznut ,tako da ni cena koštanja ne može biti ista. Prošle godine cena nije pokrila troškove proizvodnje maline većini proizvodjača i ukoliko takva situacija bude i ove kalendarske godine, mnogi će odustati od malinjaka”, zaključuje Dragan Stojić za Agropress.
Sa prvim spadanjem snežnog pokrivača ulazite u maline i sa prvim padanjem izlazite iz malinjaka, samo je sneg ograničavajući faktor,dodaje Dragan.
Najsvetliji primeri srpskog malinarstva upravo su u ariljskom kraju. Ovde u Mirosaljcima, Stojići bi na najreprezentativniji način mogli svetu da predstave kako se i na koji način proizvodi crveno zlato zlata vredno, kako treba da izgledaju zasadi srpske maline, ali i biti primer kako više generacija jedne porodice neumornim radom , trudom i entuzijazmom opstaje u malinarstvu.

Agropress

Ostavite komentar

error: Content is protected !!