Agropress Vesti Ruralni razvoj

Usled nedostatka radne snage i skladišnih prostora, Tadići iz užičkog sela Ponikve smanjuju površine pod krompirom

Miloš Tadić,Foto: Agropress

Užice –  Pre deset godina, Miloš Tadić iz sela Ponikve opredelio se za sortu bela rosa i nije se pokajao, jer upravo ova sorta daje odlične rezultate u užičkom kraju. Prošle godine, Miloš Tadić postigao je prinose od 35 tona po hektaru, a deo roda je, usled nemogućnosti plasmana bio primoran i da baci. Ove godine, suša je odradila svoje pa će prinosi biti znatno niži, svega 10 – 12 tona.

„ Kvalitet je ostao isti, nema žičara, nema bolesti, viroze. Problem je samo uvozni krompir, ali ne vredi kukati na državu, niko nam nije kriv što se bavimo proizvodnjom krompira. Uvoznički lobi je sve obezvredio,  naš rad,  naš trud i doveo nas do nule.  Prošle godine krompir sam prodavao i za 10 i za 20 dinara, nisam se uklopio ništa. Bolje ga opet prodati, nego ga bacati“, kaže Tadić i dodaje da bi realna cena ove godine od 40 do 50 dinara mogla opravdati troškove proizvodnje.

„ Sve zavisi ko koliko radi. Ja ću svakako smanjivati površine jer su troškovi proizvodnje veliki, a radne snage nema.  Deca su završila fakultete i nemaju nameru da se bave poljoprivredom, supruga i ja jedini smo uključeni u ovu proizvodnju, pod otvorenim nebom.Nema radne snage, nema mladih, ako se ovako nastavi, za deset  godina ovde nećete imati njivu pod krompirom,  kaže Tadić za Agropress.

On dodaje da je ove godine dodatni problem i nedostatak skladišnog prostora.

Radne snage na selu sve manje, kaže Miloš Tadić, Foto: Agropress

 „ Svake godine dodatni dinar se uzme u aprilu i maju. Tada za 20 odsto  skuplje prodamo deo roda krompira,  a usled povlačenja preparata protiv klijavosti onemogućeni smo da to uradimo i ove godine. Moraćemo što pre da nađemo kupce i da se robe otarasimo.  Sa druge strane, radne snage nema, jedva smo našli sezonke radnike da pokupimo krompir, mehanizacija je zastarela,a troškovi proizvodnje znatno poskupela , dodaje Miloš Tadić za Agropress.

 Zahvaljujući subvencijama, Tadić je zanovio mehanizaciju i kupio frezu, prskalicu i zalivne sisteme koje je iskoristio u svojim malinjacima jer, zahvaljujući  crvenom zlatu, opstao je u proizvodnji krompira.

„ Od krompira ne može da se živi, ali se seljak uvek nada da će biti bolje. Proizvedim šest tona tulamina i prodam po dobroj ceni, što zaradim, uložim u kromprir i tako u krug.  To je ključ opstanka“,kaže Miloš Tadić za Agropress.

Agropress

Ostavite komentar

error: Content is protected !!